Дејтонски споразум је и данас врућа тема

"Срби су били решени да поделе Сарајево, чему се Изетбеговић најодлучније успротивио. Кристофер и Холбрук су се запањили кад су им Туђман и Милошевић саопштили да су решили проблем: готово у целини Сарајево је припало Федерацији. 

Босна и Херцеговина 18.08.2015 | 12:05

 

Крајишник је одлучно одбио споразум, после чега је Милошевић представнике Републике Српске суспендовао из делегације"... Ово је један од многобројних текстова о мировном процесу и потписивању Дејтонског споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини и створена "Дејтонска Босна", а објављен је у књизи "Смрт Југославије" аутора Лоре Силбер и Алан Литла.

Тај се текст завршава цитатом: "Запањеном Силајџићу Милошевић је рекао: 'Ви заслужујете Сарајево, јер сте ископали тунел и улазили и излазили из њега као лисице. Али, ви сте се за њега борили, а оне кукавице су вас убијале са брда'". 

Веродостојност овог цитата, односно наводног сведочења, једног од заиста многобројних, као што је много и виђења и тумачења и тог рата и Дејтонског споразума, тешко је утврдити, али је несумњиво да се и сам споразум, и две деценије од потписивања, различито интерпретира, као што су различите и прогнозе његове трајности.

Ове године "Дејтон" се обележава у атмосфери повремено непомирљивих подела између ентитета, уз велику жељу и потребу Сарајева да јача институције федерације и најаву Републике Српске да ће се референдумом изјаснити о останку и опстанку и заједничкој држави.

Која, узгред, по мишљењу многих у Босни и Херцеговини, Републици Српској али и међународној заједници, практично и не постоји, односно и сам је Дејтон "потопио" себе, непримењив је, превазиђен и непотребан, због чега се већ неколико година говори о потреби његове допуне или ревизијие.

Приликом посете Сарајеву почетком ове године висока је представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини истакла да "нико у Европи тренутно не размишšља о променама Устава БиХ, тако да о неком новом Дејтону нема ни говора".

Могерини је тако реаговала на Декларацију Хрватског сабора о успостављању симетричне федерације у случају да се не постигне консензус о стварању хрватске федералне јединице.

Њена је реакција била на трагу немачко-британске иницијативе из новембра 2014. којом Немачка и Велика Британија иницирају нови план о убзању реформи у БиХ, што би тој земљи отворило европску перспективу и наду да ће ствари почети значајније да се мењају.

Немачки и британски министри спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер и Филип Хамонд у Берлину су представили план по којем би новоизабране власти у БиХ и писмено преузеле обавезу спровођења власничких, социјалних и правних реформи нужžних за чланство у ЕУ, а као награду одмах би добили ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придружžивању с Унијом (САА), потписаног још 2008. године.

У Републици Српској, наиме, најављују референдум у наредних шест месеци на којем би се грађане питало да ли подржавају "неуставно и неовлашћено" наметање закона од стране високог представника међународне заједнице, посебно оних у суду и тужилаштву, а што је изазвало оштре реакције готово свих западних центара.

Српски премијер Александар Вучић тим је поводом изјавио да је саслушао аргументе председника Републике Српске Милорада Додика, да је покушао да му укаже на неке своје ставове, сагледавши проблем из "ширег угла", те закључио да је неопходно да "о свим питањима још размислимо".

Додик истовремено не оспорава европски пут БиХ, истиче чак да ће подрžати и немачко-британску иницијативу "уколико она не задире у уставне надлеžности РС".

Власт у Бањалуци, међутим, позива се на чињенице које говоре да је само у последња три месеца Српској одузето 19 различитих надлежности, те да се за разлику од Републике Српске, у Сарајеву поступци против починилаца ратних злочина траљаво воде.

О правном насиљу над Дејтонским споразумом од стране високих представника у БиХ протеклих година говорио је недавно и аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, који тврди да су међународни представници "изменили тај акт у пракси, незаконито пребацивали надлеžности са ентитета на централну власт, те смењивали непослушне политичаре".

Подршка променама Дејтона не јењава

С друге стране, подршšка променама Дејтонског споразума и постојећег уставног уређења БиХ у Федерацији не јењава, а политички аналитичар из Сарајева Алмир Терзић сматра да би реформама требало успоставити функционалнију дрžажву која ће задовољити интересе сва три конститутивна народа, националних мањина, грађана БиХ.

Истовремено, Брендон Тинсли, стручњак за спољну политику, мањинска права и европски национализам са Оксфорда, тврди како већина западних политичара сматра да БиХ виšше није ваžжна, јер је 1995. године постигнут какав-такав мировни споразум, те указује да данас тај споразум представља чак и регионални проблем, због чега је Европска унија сада дуžжна да "решšи ситуацију коју је сама направила".

О потреби промена у БиХ говори и председник Хелсиншког одбора за људска права у РС Бранко Тодоровић, који, међутим, упозорава да њих не могу донети они који су се у протеклим годинама осведочили само у опструкцијама реформи, корупцији и криминалу.

Међународна заједница, пре свега ЕУ, мора да преузме већу одговорност за све оно šто се дешšава у БиХ, јер за то има и мандат и обавезу, слаже се Тодоровић с Тинслијем.

"Неприхватљиво је да се из релативног благостања у ЕУ, посматрају властодрšци у суседству како крšе све цивилизацијске норме и вредности и одбијају да примене преузете обавезе и када су људска права у питању. Не заборавимо, Европска конвенција за људска права и основне слободе надређена је Уставу БиХ и требало би да се примењује", поручује Тодоровић.

Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, иначе, потписан је пре 20 година Паризу и тим је споразумом окончан рат у БиХ.

Споразум су, у присуству тадаšњег дрžавног секретара САД-а Ворена Кристофера (Wаррена Цхристопхера), потписали некадаšњи предсједници Србије Слободан Милоšшевић и Хрватске Фрањо Туђман, те Алија Изетбеговић из БиХ.

Дејтонски споразум је највећа овлашћтења дао ентитетима и назначио основна овлаšтења за ниво заједничких дрžавних органам, а потписници су се обавезали да међусобне односе регулишšу према Повељи УН-а, Завршšном хелсинšком акту и другим документима ОЕБС, као и на међусобно поšтовање суверенитета и реšшавање неспоразума на мирољубив начин.

Споразум који је познат и као Париско-дејтонски мировни споразум има укупно 11 анекса, који покривају војне, политичке и цивилне аспекте мировног договора, као и регионалну стабилизацију. Анекс четири тог споразума је и данас Устав БиХ.

Дејтонски споразум постигнут је у ваздушној бази Рајт Петерсон ( Wригхт-Паттерсон) код Дејтона, у америчкој дрžжави Охио.

Конференција је трајала од првог до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били Слободан Милоšевић, лија Изетбеговић и Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук ( Рићард Холброоке) и генерал Весли Кларк (Wеслеy Цларк).

Дејтонски споразум био је кулминација šатл-дипломатије, коју је почео Холброоке са својим тимом под покровитељством САД-а, а која је подразумевала посредничку дипломатију између зараћених страна.

Почетком 2008. године откривено је да је оригинални примерак Дејтонског мировног споразума изгубљен, па је након што је Скупšтина БиХ тражžила нови примерак, Француска послала оверену копију тог документа.

(Тањуг)