Dejtonski sporazum je i danas vruća tema

"Srbi su bili rešeni da podele Sarajevo, čemu se Izetbegović najodlučnije usprotivio. Kristofer i Holbruk su se zapanjili kad su im Tuđman i Milošević saopštili da su rešili problem: gotovo u celini Sarajevo je pripalo Federaciji. 

Bosna i Hercegovina 18.08.2015 | 12:05

 

Krajišnik je odlučno odbio sporazum, posle čega je Milošević predstavnike Republike Srpske suspendovao iz delegacije"... Ovo je jedan od mnogobrojnih tekstova o mirovnom procesu i potpisivanju Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini i stvorena "Dejtonska Bosna", a objavljen je u knjizi "Smrt Jugoslavije" autora Lore Silber i Alan Litla.

Taj se tekst završava citatom: "Zapanjenom Silajdžiću Milošević je rekao: 'Vi zaslužujete Sarajevo, jer ste iskopali tunel i ulazili i izlazili iz njega kao lisice. Ali, vi ste se za njega borili, a one kukavice su vas ubijale sa brda'". 

Verodostojnost ovog citata, odnosno navodnog svedočenja, jednog od zaista mnogobrojnih, kao što je mnogo i viđenja i tumačenja i tog rata i Dejtonskog sporazuma, teško je utvrditi, ali je nesumnjivo da se i sam sporazum, i dve decenije od potpisivanja, različito interpretira, kao što su različite i prognoze njegove trajnosti.

Ove godine "Dejton" se obeležava u atmosferi povremeno nepomirljivih podela između entiteta, uz veliku želju i potrebu Sarajeva da jača institucije federacije i najavu Republike Srpske da će se referendumom izjasniti o ostanku i opstanku i zajedničkoj državi.

Koja, uzgred, po mišljenju mnogih u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj ali i međunarodnoj zajednici, praktično i ne postoji, odnosno i sam je Dejton "potopio" sebe, neprimenjiv je, prevaziđen i nepotreban, zbog čega se već nekoliko godina govori o potrebi njegove dopune ili revizijie.

Prilikom posete Sarajevu početkom ove godine visoka je predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini istakla da "niko u Evropi trenutno ne razmiššlja o promenama Ustava BiH, tako da o nekom novom Dejtonu nema ni govora".

Mogerini je tako reagovala na Deklaraciju Hrvatskog sabora o uspostavljanju simetrične federacije u slučaju da se ne postigne konsenzus o stvaranju hrvatske federalne jedinice.

Njena je reakcija bila na tragu nemačko-britanske inicijative iz novembra 2014. kojom Nemačka i Velika Britanija iniciraju novi plan o ubzanju reformi u BiH, što bi toj zemlji otvorilo evropsku perspektivu i nadu da će stvari početi značajnije da se menjaju.

Nemački i britanski ministri spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer i Filip Hamond u Berlinu su predstavili plan po kojem bi novoizabrane vlasti u BiH i pismeno preuzele obavezu sprovođenja vlasničkih, socijalnih i pravnih reformi nužžnih za članstvo u EU, a kao nagradu odmah bi dobili stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridružživanju s Unijom (SAA), potpisanog još 2008. godine.

U Republici Srpskoj, naime, najavljuju referendum u narednih šest meseci na kojem bi se građane pitalo da li podržavaju "neustavno i neovlašćeno" nametanje zakona od strane visokog predstavnika međunarodne zajednice, posebno onih u sudu i tužilaštvu, a što je izazvalo oštre reakcije gotovo svih zapadnih centara.

Srpski premijer Aleksandar Vučić tim je povodom izjavio da je saslušao argumente predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, da je pokušao da mu ukaže na neke svoje stavove, sagledavši problem iz "šireg ugla", te zaključio da je neophodno da "o svim pitanjima još razmislimo".

Dodik istovremeno ne osporava evropski put BiH, ističe čak da će podržati i nemačko-britansku inicijativu "ukoliko ona ne zadire u ustavne nadležnosti RS".

Vlast u Banjaluci, međutim, poziva se na činjenice koje govore da je samo u poslednja tri meseca Srpskoj oduzeto 19 različitih nadležnosti, te da se za razliku od Republike Srpske, u Sarajevu postupci protiv počinilaca ratnih zločina traljavo vode.

O pravnom nasilju nad Dejtonskim sporazumom od strane visokih predstavnika u BiH proteklih godina govorio je nedavno i analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, koji tvrdi da su međunarodni predstavnici "izmenili taj akt u praksi, nezakonito prebacivali nadležnosti sa entiteta na centralnu vlast, te smenjivali neposlušne političare".

Podrška promenama Dejtona ne jenjava

S druge strane, podršška promenama Dejtonskog sporazuma i postojećeg ustavnog uređenja BiH u Federaciji ne jenjava, a politički analitičar iz Sarajeva Almir Terzić smatra da bi reformama trebalo uspostaviti funkcionalniju držažvu koja će zadovoljiti interese sva tri konstitutivna naroda, nacionalnih manjina, građana BiH.

Istovremeno, Brendon Tinsli, stručnjak za spoljnu politiku, manjinska prava i evropski nacionalizam sa Oksforda, tvrdi kako većina zapadnih političara smatra da BiH višše nije važžna, jer je 1995. godine postignut kakav-takav mirovni sporazum, te ukazuje da danas taj sporazum predstavlja čak i regionalni problem, zbog čega je Evropska unija sada dužžna da "rešši situaciju koju je sama napravila".

O potrebi promena u BiH govori i predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u RS Branko Todorović, koji, međutim, upozorava da njih ne mogu doneti oni koji su se u proteklim godinama osvedočili samo u opstrukcijama reformi, korupciji i kriminalu.

Međunarodna zajednica, pre svega EU, mora da preuzme veću odgovornost za sve ono što se deššava u BiH, jer za to ima i mandat i obavezu, slaže se Todorović s Tinslijem.

"Neprihvatljivo je da se iz relativnog blagostanja u EU, posmatraju vlastodršci u susedstvu kako krše sve civilizacijske norme i vrednosti i odbijaju da primene preuzete obaveze i kada su ljudska prava u pitanju. Ne zaboravimo, Evropska konvencija za ljudska prava i osnovne slobode nadređena je Ustavu BiH i trebalo bi da se primenjuje", poručuje Todorović.

Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, inače, potpisan je pre 20 godina Parizu i tim je sporazumom okončan rat u BiH.

Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD-a Vorena Kristofera (Warrena Christophera), potpisali nekadašnji predsjednici Srbije Slobodan Miloššević i Hrvatske Franjo Tuđman, te Alija Izetbegović iz BiH.

Dejtonski sporazum je najveća ovlašćtenja dao entitetima i naznačio osnovna ovlaštenja za nivo zajedničkih državnih organam, a potpisnici su se obavezali da međusobne odnose reguliššu prema Povelji UN-a, Završšnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i reššavanje nesporazuma na miroljubiv način.

Sporazum koji je poznat i kao Parisko-dejtonski mirovni sporazum ima ukupno 11 aneksa, koji pokrivaju vojne, političke i civilne aspekte mirovnog dogovora, kao i regionalnu stabilizaciju. Aneks četiri tog sporazuma je i danas Ustav BiH.

Dejtonski sporazum postignut je u vazdušnoj bazi Rajt Peterson ( Wright-Patterson) kod Dejtona, u američkoj držžavi Ohio.

Konferencija je trajala od prvog do 21. novembra 1995. godine. Glavni učesnici su bili Slobodan Milošević, lija Izetbegović i Franjo Tuđman, američki posrednik Ričard Holbruk ( Rićard Holbrooke) i general Vesli Klark (Wesley Clark).

Dejtonski sporazum bio je kulminacija šatl-diplomatije, koju je počeo Holbrooke sa svojim timom pod pokroviteljstvom SAD-a, a koja je podrazumevala posredničku diplomatiju između zaraćenih strana.

Početkom 2008. godine otkriveno je da je originalni primerak Dejtonskog mirovnog sporazuma izgubljen, pa je nakon što je Skupština BiH tražžila novi primerak, Francuska poslala overenu kopiju tog dokumenta.

(Tanjug)