Казахстанци, смијете ли данас фудбала на Маракани?

Од играча који су почели сезону ускоро би само Рајковић и Павићевић могли да буду стартери, остали дрхте за место у протоколу.

Фудбал 14.08.2015 | 23:45

То је Звездина највећа пошаст, и највећа предност. Што би рекао одлазећи генерални директор црвено-белих Звездан Терзић, руковођење емоција. До пре само десет дана играче актуелне генерације Црвене звезде називали су случајним пролазницима, миксом странаца и младих снага које без помоћи арбитара и других сила не могу да победе ниједног ривала у Суперлиги.

А данас?

Док се мирис еуфорије после великог преокрета у режији Луиса Ибањеза ширио црвено-белим деловима Београда, шаљиви навијачи имали су врло конкретно и шаљиво питање:
„Казахстанци, смете ли данас фудбала на Маракани?”

Иако нас новија историја учи другачије, одлазећи и неки будући челници Црвене звезде све оволетошње поразе могу да претворе у једну велику победу. Сличну оној која је извојевана на терену против Чукаричког. То мало говори о (не)озбиљности клуба, али Црвена звезда је дебело закаснила да овог лета одради прелазни рок, истина, олакшавајућу околност представља невесела финансијска ситуација. Међутим, тим који је почео сезону против Каирата и овај што је почео дуел са Чукаричким имају само једну додирну тачку – то што се обе екипе зову Црвена звезда... Остале референце не могу да стоје у истој равни.

Звездин оволетошњи пораз огледа се у чињеници да је на европско искушење Миодраг Божовић гледао као на својеврсни пресек стања, аудицију која ће му до танчина оголити истину ко је вредан Звездиног дреса. Ако жели да и даље траје у Љутице Богдана, познати црногорски стручњак на такав луксуз више не сме ни да помисли, као и његови потенцијални наследници. Тој аудицији цех је платио Звездан Терзић, осетио како је фудбал ђавоља игра више од сваке друге. Јер да је Катаи погодио пенал против Радничког, данас би у Љутице Богдана владала бонаца, нестварни мир, а руководиоци би имали право да се шепуре као паунови и говоре како су намирисали странце.

Да ће свесно бацити европско маче у воду било је јасно оног тренутка када је Божовић поручио да су му за међународну сцену потребна 22 играча. Није их баш толико добио, али Звездин тим је, посматрајући мечеве против Вождовца и Чукаричког, почео да добија физономију. С тенденцијом да за месец дана буде још јачи!

То је податак који ће грејати срца навијача Црвене звезде. Ни веће средине то не би истрпеле, али постоји озбиљна „опасност” да од играча који су почели дуел с Каиратом само двојица или тројица задрже статус стартера у догледно време. Остали ће, богами, морати да дрхте и за место у протоколу.
„Ми смо сада на 50 одсто могућности. Биће у фулу кад се сви будемо спремили и почели да играмо како знамо. Први ја”, рекао је недавно Лука Јовић.

Повртак дуго чеканог Луковића морао би одбрани да донесе чврстину, рационалност, искуство, да прикрије недостатке млађих и старијих штопера који упорно успевају у једној мисији – да приме гол без да им је ривал створио шансу. Звезда је у односу на меч с Каиратом озбиљно појачана на боковима: није претерано рећи да је Луис Ибањез уз Душка Тошића најбољи леви бек који се налазио у ростеру Црвене звезде у последњих десет година (од дана када је поменути Луковић напустио Маракану). На другој страни, као прва опција се искристалисао Петковић, мада ће он још дуго тражити форму услед велике паузе. Оно што Божовић мора направи у догледно време, најкасније до 12. септембра и вечитог дербија, јесте – тандемска игра. Отуда је Петковић најбоље деловао у пару са суперсоничним Плавшићем, момком који је положио тест знања на премијери, док би на другој страни требало да се пронађе партнер Ибањезу. „Шлифом” и намазаношћу Португалац Уго Вијеира се труди да буде баш тај, иако га због (не)спремности Гроф Божовић само у принудним, изгубљеним ситуацијама шаље на бок.

А тај препредени лисичјих њух, знање да насамари противника као француску собарицу, Уго Вијеира би требало да допуни с Луком Јовићем. Елем, млади нападач је као никада пре теледиригованим лоптама припремио две изгледне прилике саиграчима. Видећемо да ли ће под Божовићем наставити да се развија у том смеру?

Ако се Мичел Доналд покаже као права аквизиција, релано је да Гроф Божовић ускоро буде на слатким мукама што се тиче везног „трозубца”. Један играч, или момак од 19 година, ту мора да буде константа – Марко Грујић. Тек је почео да броји минутажу као стартер, али је популарни Макана с Булбулдера ушао под кожу навијачима. Да је он био „у фулу”, присутан на терену у Алматију, питање је да ли би се Исламхан онако шетао централом и улазио из другог плана као да се шета на провинцијском корзоу. Одлазећи спортски директор Звездан Терзић одавно га је видео као стартера, чак сугерисао бившем тренеру Ненаду Лалатовићу да га уврсти у поставу на пролећном вечитом дербију, уз констатацију да велике утакмице рађају велике играче. А Грујић има све предиспозиције да постане велики играч, укључујући и мирну, интелектуалну главу која га није одвела на странпутицу у данима када је био пуки епизодиста. Лепог васпитања, одмерен, знао је да мора да гради своју каријеру корак по корак. Одбио је да се пресели у Ајнтрахт, желевши да пружи навијачима оно што је пружио и дуелу с Чукаричким, и нај тај начин се припреми за следећу станицу.

У фудбалу не постоји накнадна памет, али све наговештава да ће Црвена звезда на крају посложити више него пристојан тим, много јачи него прошлогодишњи (уз обавезу да Катаји и Ристић у континуитету играју како знају). Само освоји ли титулу или не, на правом испиту Звезда ће бити наредног лета.

Тим који је пројектован за септембар (погледај графику) морао би да буде на окупу бар до августа наредне године. Да добије аутоматизме и с истим тренером почне европске квалификације. Звезда не може да буде фудбалска аудиција. И само у том случају навијачи ће без дозе шале и ироније моћи да поставе озбиљно питање и усмере поглед ка неком Алматију:

„Казахстанци, смете ли сада фудбала на Маракани?”