Kazahstanci, smijete li danas fudbala na Marakani?

Od igrača koji su počeli sezonu uskoro bi samo Rajković i Pavićević mogli da budu starteri, ostali drhte za mesto u protokolu.

Fudbal 14.08.2015 | 23:45

To je Zvezdina najveća pošast, i najveća prednost. Što bi rekao odlazeći generalni direktor crveno-belih Zvezdan Terzić, rukovođenje emocija. Do pre samo deset dana igrače aktuelne generacije Crvene zvezde nazivali su slučajnim prolaznicima, miksom stranaca i mladih snaga koje bez pomoći arbitara i drugih sila ne mogu da pobede nijednog rivala u Superligi.

A danas?

Dok se miris euforije posle velikog preokreta u režiji Luisa Ibanjeza širio crveno-belim delovima Beograda, šaljivi navijači imali su vrlo konkretno i šaljivo pitanje:
„Kazahstanci, smete li danas fudbala na Marakani?”

Iako nas novija istorija uči drugačije, odlazeći i neki budući čelnici Crvene zvezde sve ovoletošnje poraze mogu da pretvore u jednu veliku pobedu. Sličnu onoj koja je izvojevana na terenu protiv Čukaričkog. To malo govori o (ne)ozbiljnosti kluba, ali Crvena zvezda je debelo zakasnila da ovog leta odradi prelazni rok, istina, olakšavajuću okolnost predstavlja nevesela finansijska situacija. Međutim, tim koji je počeo sezonu protiv Kairata i ovaj što je počeo duel sa Čukaričkim imaju samo jednu dodirnu tačku – to što se obe ekipe zovu Crvena zvezda... Ostale reference ne mogu da stoje u istoj ravni.

Zvezdin ovoletošnji poraz ogleda se u činjenici da je na evropsko iskušenje Miodrag Božović gledao kao na svojevrsni presek stanja, audiciju koja će mu do tančina ogoliti istinu ko je vredan Zvezdinog dresa. Ako želi da i dalje traje u Ljutice Bogdana, poznati crnogorski stručnjak na takav luksuz više ne sme ni da pomisli, kao i njegovi potencijalni naslednici. Toj audiciji ceh je platio Zvezdan Terzić, osetio kako je fudbal đavolja igra više od svake druge. Jer da je Katai pogodio penal protiv Radničkog, danas bi u Ljutice Bogdana vladala bonaca, nestvarni mir, a rukovodioci bi imali pravo da se šepure kao paunovi i govore kako su namirisali strance.

Da će svesno baciti evropsko mače u vodu bilo je jasno onog trenutka kada je Božović poručio da su mu za međunarodnu scenu potrebna 22 igrača. Nije ih baš toliko dobio, ali Zvezdin tim je, posmatrajući mečeve protiv Voždovca i Čukaričkog, počeo da dobija fizonomiju. S tendencijom da za mesec dana bude još jači!

To je podatak koji će grejati srca navijača Crvene zvezde. Ni veće sredine to ne bi istrpele, ali postoji ozbiljna „opasnost” da od igrača koji su počeli duel s Kairatom samo dvojica ili trojica zadrže status startera u dogledno vreme. Ostali će, bogami, morati da drhte i za mesto u protokolu.
„Mi smo sada na 50 odsto mogućnosti. Biće u fulu kad se svi budemo spremili i počeli da igramo kako znamo. Prvi ja”, rekao je nedavno Luka Jović.

Povrtak dugo čekanog Lukovića morao bi odbrani da donese čvrstinu, racionalnost, iskustvo, da prikrije nedostatke mlađih i starijih štopera koji uporno uspevaju u jednoj misiji – da prime gol bez da im je rival stvorio šansu. Zvezda je u odnosu na meč s Kairatom ozbiljno pojačana na bokovima: nije preterano reći da je Luis Ibanjez uz Duška Tošića najbolji levi bek koji se nalazio u rosteru Crvene zvezde u poslednjih deset godina (od dana kada je pomenuti Luković napustio Marakanu). Na drugoj strani, kao prva opcija se iskristalisao Petković, mada će on još dugo tražiti formu usled velike pauze. Ono što Božović mora napravi u dogledno vreme, najkasnije do 12. septembra i večitog derbija, jeste – tandemska igra. Otuda je Petković najbolje delovao u paru sa supersoničnim Plavšićem, momkom koji je položio test znanja na premijeri, dok bi na drugoj strani trebalo da se pronađe partner Ibanjezu. „Šlifom” i namazanošću Portugalac Ugo Vijeira se trudi da bude baš taj, iako ga zbog (ne)spremnosti Grof Božović samo u prinudnim, izgubljenim situacijama šalje na bok.

A taj prepredeni lisičjih njuh, znanje da nasamari protivnika kao francusku sobaricu, Ugo Vijeira bi trebalo da dopuni s Lukom Jovićem. Elem, mladi napadač je kao nikada pre teledirigovanim loptama pripremio dve izgledne prilike saigračima. Videćemo da li će pod Božovićem nastaviti da se razvija u tom smeru?

Ako se Mičel Donald pokaže kao prava akvizicija, relano je da Grof Božović uskoro bude na slatkim mukama što se tiče veznog „trozubca”. Jedan igrač, ili momak od 19 godina, tu mora da bude konstanta – Marko Grujić. Tek je počeo da broji minutažu kao starter, ali je popularni Makana s Bulbuldera ušao pod kožu navijačima. Da je on bio „u fulu”, prisutan na terenu u Almatiju, pitanje je da li bi se Islamhan onako šetao centralom i ulazio iz drugog plana kao da se šeta na provincijskom korzou. Odlazeći sportski direktor Zvezdan Terzić odavno ga je video kao startera, čak sugerisao bivšem treneru Nenadu Lalatoviću da ga uvrsti u postavu na prolećnom večitom derbiju, uz konstataciju da velike utakmice rađaju velike igrače. A Grujić ima sve predispozicije da postane veliki igrač, uključujući i mirnu, intelektualnu glavu koja ga nije odvela na stranputicu u danima kada je bio puki epizodista. Lepog vaspitanja, odmeren, znao je da mora da gradi svoju karijeru korak po korak. Odbio je da se preseli u Ajntraht, želevši da pruži navijačima ono što je pružio i duelu s Čukaričkim, i naj taj način se pripremi za sledeću stanicu.

U fudbalu ne postoji naknadna pamet, ali sve nagoveštava da će Crvena zvezda na kraju posložiti više nego pristojan tim, mnogo jači nego prošlogodišnji (uz obavezu da Kataji i Ristić u kontinuitetu igraju kako znaju). Samo osvoji li titulu ili ne, na pravom ispitu Zvezda će biti narednog leta.

Tim koji je projektovan za septembar (pogledaj grafiku) morao bi da bude na okupu bar do avgusta naredne godine. Da dobije automatizme i s istim trenerom počne evropske kvalifikacije. Zvezda ne može da bude fudbalska audicija. I samo u tom slučaju navijači će bez doze šale i ironije moći da postave ozbiljno pitanje i usmere pogled ka nekom Almatiju:

„Kazahstanci, smete li sada fudbala na Marakani?”