Дојење важно и за бебу и за мајку

Златни стандард прехране одојчета је дојење, јер је мајчино млеко прилагођено детету, а процес има неоспоран и доказан позитиван утицај на одојче, али и на мајку која доји.

Здравље 08.08.2015 | 15:00

„Последњих година у порасту је истицање важности дојења, а статистички подаци говоре да су мајке све преданије искључиво дојењу у овом важном животном раздобљу“, рекла је Тањугу нутриционисткиња Тена Нисетео.

Према њеним речима, мајчино млеко је једина „жива храна“ па се мења с обзиром на потребе одојчета, а занимљиво је да се промене у састојцима догађају чак и за време самог дојења.

„Познато је да током лактацијског раздобља мајчино млеко мења своја својства, па тако из облика густе жућкасте течности високе енергетске вредности и нутритивног састава, колострума (првог млека), кроз прелазну фазу поприма свој зрели облик“, истиче Нисетео.

Састав мајчиног млека, каже Нисетео, јединствен је и, осим нутријената важних за нормалан раст и развој детета, садржи и низ биолошки активних састојака попут ензима, хормона, фактора раста, антитела, имуних ћелија, али и живих микроорганизама који се сматрају првим пробиотицима, па зато дојење има неоспорно позитиван учинак на раст, развој и здравље детета.

Нисетео указује да се енергетске и нутритивне потребе одојчета брзо мењају током његове прве године живота због чега долази до промене садржаја готово сваког састојка мајчиног млека.

Такође, ова нутриционисткиња истиче да протеини у мајчином млеку немају само улогу хранљивих састојака, већ су они много више па чине највећи број биолошки активних супстанци које делују на развој свих органских система, а посебно развој имунолошког, можданог и хормоналног система.

„Мајчино млеко садржи све аминокиселине и посебно 'скројене' протеине тачно према потребама одојчета да би се осигурао најбољи градивни материјал за раст и развој детета“, каже Нисетео и додаје да, осим што изграђују готово сва ткива човековог организма, протеини из мајчиног млека учествују у пробави и искоришћавању осталих храњивих састојака присутних у мајчином млеку, одбрани организма од инфекција и регулацији рада имуног система, чиме се смањује могућност развоја алергија.

Новија научна истраживања, међу којима се истиче истраживање Нестле нутришен института, потврђују да протеини из мајчиног млека имају значајну улогу у развоју дететовог мозга, али и у превенцији гојазности и с њом везаних болести, попут кардиоваскуларних обољења и дијабетеса.

Бебама не давати кравље млеко пре прве године
„Савршен састав и јединственост мајчиног млека је немогуће заменити крављим млеком, јер оно не може да надокнади потребе одојчета, шта више, његова употреба као основног млека у време дојења може имати теже последице на здравље детета“, објашњава нутрициониста Нисетео.
Зато Светска здравствена организација и Европско друштво за дечју гастроентерологију, хепатологију и прехрану (ЕСПГХАН) саветују давање крављег млека детету тек после напуњене прве године живота.

РТС