Џајић: Да није било рата, Звезда би данас била као Барселона!

Бивши играч и челник црвено-белих тврди, између осталог, да је његов клуб највећи жртва ружних догађања из деведесетих година.

Фудбал 08.08.2015 | 08:20
Џајић: Да није било рата, Звезда би данас била као Барселона!

На стадиону Рајко Митић, тамо где је стекао и није потрошио највећу славу, по неким оценама најбољи југословенски фудбалер свих времена Драган Џајић, који је у претходном периоду имао и здравствених проблема (уграђен му је стент), први пут је одлучио за магазин Недељник да исприча све. И о својој каријери, и о затвору, и о односу с политичарима.

„Без лажне скромности, оставио сам, а и понео много тога. Као клинац сам маштао да постанем члан Црвене звезде, али да ће баш све овако да испадне, ни у сну нисам могао да замислим. Клубу сам оставио тридесет и седам трофеја, не сам, али мој удео је евидентан. То ми нико не може узети. Срећан сам и задовољан што сам био фудбалер и што сам играо у овако великом клубу. То ми је довољна сатисфакција. После сам био спортски директор и ту сам себе нашао. На крају ми је најмање било стало да будем председник. Нисам из те категорије људи ’јао, сад ћу да седим у канцеларији и да командујем’. Власт на терену ми је била сасвим довољна“, казао је Џајић.

Незаобилазна је у исповести Недељнику била и епизода с Јосипом Брозом Титом.
„Тих седамдесетих је на Белом двору организован пријем за све истакнуте спортисте: кошаркаше, одбојкаше, ватерполисте и нас, фудбалере. Позив ме је затекао на годишњем одмору у Ровињу. Рекли су да морам да дођем, и то у оделу с краватом. Искрен да будем, горео сам од жеље да га видим уживо. Чинио ми се много виши и дебљи него што је био у природи. Није био неке висине. Ред је био дугачак, он се поздравио са свима, па и са мном. Сви су имали нешто пригодно да му кажу. Једино га ја ништа нисам питао. Прође он мене, али се ипак врати и каже: 'Бога ти, Џајићу, ко коме више чини - ти Звезди или она теби?'“

„ПОНИЖЕН САМ И УВРЕЂЕН И ДАН-ДАНАС“

Џајић је описао како му је Миљан Миљанић упропастио трансфер у Реал Мадрид, како је текла његова фудбалска каријера после Звезде, али се и вратио на догађаје из ближе прошлости, посебно на хапшење и боравак у притвору.
„У животу ми није падало на памет да могу бити ухапшен. Никада нећу заборавити полицајце који ми стављају лисице и кажу: 'Џајо, извини.' Увлаче ме у марицу, сликају и онда ће један од њих: 'Сад му скини лисице.' Понижен и увређен сам и дан-данас. Хтели су да ме са свињама помешају и провуку кроз блато. У истрази сам провео пет месеци. Кад ти донесу суву боранију или клот пасуљ и кад видиш ону пластичну кашику, то је да се човек убије. Друга је ствар како ја то носим. Сада свуда идем нормално, али је ожиљак остао. Моја мајка је умрла, а да никада није сазнала да сам био у затвору. Некако су то успевали од ње да сакрију. Пуштали су јој филмове и разне глупости, само да не види вести. Додуше, имала је деведесет година, па су успевали да је преваре. После мог изласка, живела је још шест месеци. Можда је у дубини душе нешто осећала, али ми никада није поменула“, испричао је Џајић Недељнику, додавши да Аркан није био вођа Делија, да га је Ражнатовић ценио и имао поштовање, али да није увек био у добрим односима с њим.

Џајић каже да је Звезда највећи губитник рата на просторима СФРЈ и да би данас била на нивоу Барселоне.
„Нико није изгубио као Звезда. Данас бисмо били на нивоу једне Барселоне. Да не верујеш! Као да нам је неко дрон бацио. Катастрофа. Поготово што је Звезда увек била највећа на овим просторима. И пре и после Барија. Џабе су све остале приче. Имала је најпопуларније фудбалере и највише гледалаца. И да оде под стечај, Звезда је - Звезда. Заувек. Сада је стварно тешко. Али је о томе требало мислити на време, а не правити циркус од Драгана Џајића.“

Бивши Звездин председник наводи да би сваки звездаш требало да се поноси што Александар Вучић навија за Звезду.
„Познајем Вучића петнаестак година. И пре него што је постао председник Владе, честитао би нам на некој доброј игри, а када смо били слаби, звао би да чује зашто. У то доба није хтео да гледа утакмице из ложе. Касније, када сам га боље упознао, открио сам и другу страну његове личности. Реч је о човеку који има душу и у себи носи неку топлину. Буде ми баш криво кад чујем шта доживљава од противничких навијача.“

Коментари / 0

Оставите коментар