Džajić: Da nije bilo rata, Zvezda bi danas bila kao Barselona!

Bivši igrač i čelnik crveno-belih tvrdi, između ostalog, da je njegov klub najveći žrtva ružnih događanja iz devedesetih godina.

Fudbal 08.08.2015 | 08:20

Na stadionu Rajko Mitić, tamo gde je stekao i nije potrošio najveću slavu, po nekim ocenama najbolji jugoslovenski fudbaler svih vremena Dragan Džajić, koji je u prethodnom periodu imao i zdravstvenih problema (ugrađen mu je stent), prvi put je odlučio za magazin Nedeljnik da ispriča sve. I o svojoj karijeri, i o zatvoru, i o odnosu s političarima.

„Bez lažne skromnosti, ostavio sam, a i poneo mnogo toga. Kao klinac sam maštao da postanem član Crvene zvezde, ali da će baš sve ovako da ispadne, ni u snu nisam mogao da zamislim. Klubu sam ostavio trideset i sedam trofeja, ne sam, ali moj udeo je evidentan. To mi niko ne može uzeti. Srećan sam i zadovoljan što sam bio fudbaler i što sam igrao u ovako velikom klubu. To mi je dovoljna satisfakcija. Posle sam bio sportski direktor i tu sam sebe našao. Na kraju mi je najmanje bilo stalo da budem predsednik. Nisam iz te kategorije ljudi ’jao, sad ću da sedim u kancelariji i da komandujem’. Vlast na terenu mi je bila sasvim dovoljna“, kazao je Džajić.

Nezaobilazna je u ispovesti Nedeljniku bila i epizoda s Josipom Brozom Titom.
„Tih sedamdesetih je na Belom dvoru organizovan prijem za sve istaknute sportiste: košarkaše, odbojkaše, vaterpoliste i nas, fudbalere. Poziv me je zatekao na godišnjem odmoru u Rovinju. Rekli su da moram da dođem, i to u odelu s kravatom. Iskren da budem, goreo sam od želje da ga vidim uživo. Činio mi se mnogo viši i deblji nego što je bio u prirodi. Nije bio neke visine. Red je bio dugačak, on se pozdravio sa svima, pa i sa mnom. Svi su imali nešto prigodno da mu kažu. Jedino ga ja ništa nisam pitao. Prođe on mene, ali se ipak vrati i kaže: 'Boga ti, Džajiću, ko kome više čini - ti Zvezdi ili ona tebi?'“

„PONIŽEN SAM I UVREĐEN I DAN-DANAS“

Džajić je opisao kako mu je Miljan Miljanić upropastio transfer u Real Madrid, kako je tekla njegova fudbalska karijera posle Zvezde, ali se i vratio na događaje iz bliže prošlosti, posebno na hapšenje i boravak u pritvoru.
„U životu mi nije padalo na pamet da mogu biti uhapšen. Nikada neću zaboraviti policajce koji mi stavljaju lisice i kažu: 'Džajo, izvini.' Uvlače me u maricu, slikaju i onda će jedan od njih: 'Sad mu skini lisice.' Ponižen i uvređen sam i dan-danas. Hteli su da me sa svinjama pomešaju i provuku kroz blato. U istrazi sam proveo pet meseci. Kad ti donesu suvu boraniju ili klot pasulj i kad vidiš onu plastičnu kašiku, to je da se čovek ubije. Druga je stvar kako ja to nosim. Sada svuda idem normalno, ali je ožiljak ostao. Moja majka je umrla, a da nikada nije saznala da sam bio u zatvoru. Nekako su to uspevali od nje da sakriju. Puštali su joj filmove i razne gluposti, samo da ne vidi vesti. Doduše, imala je devedeset godina, pa su uspevali da je prevare. Posle mog izlaska, živela je još šest meseci. Možda je u dubini duše nešto osećala, ali mi nikada nije pomenula“, ispričao je Džajić Nedeljniku, dodavši da Arkan nije bio vođa Delija, da ga je Ražnatović cenio i imao poštovanje, ali da nije uvek bio u dobrim odnosima s njim.

Džajić kaže da je Zvezda najveći gubitnik rata na prostorima SFRJ i da bi danas bila na nivou Barselone.
„Niko nije izgubio kao Zvezda. Danas bismo bili na nivou jedne Barselone. Da ne veruješ! Kao da nam je neko dron bacio. Katastrofa. Pogotovo što je Zvezda uvek bila najveća na ovim prostorima. I pre i posle Barija. Džabe su sve ostale priče. Imala je najpopularnije fudbalere i najviše gledalaca. I da ode pod stečaj, Zvezda je - Zvezda. Zauvek. Sada je stvarno teško. Ali je o tome trebalo misliti na vreme, a ne praviti cirkus od Dragana Džajića.“

Bivši Zvezdin predsednik navodi da bi svaki zvezdaš trebalo da se ponosi što Aleksandar Vučić navija za Zvezdu.
„Poznajem Vučića petnaestak godina. I pre nego što je postao predsednik Vlade, čestitao bi nam na nekoj dobroj igri, a kada smo bili slabi, zvao bi da čuje zašto. U to doba nije hteo da gleda utakmice iz lože. Kasnije, kada sam ga bolje upoznao, otkrio sam i drugu stranu njegove ličnosti. Reč je o čoveku koji ima dušu i u sebi nosi neku toplinu. Bude mi baš krivo kad čujem šta doživljava od protivničkih navijača.“