Оно што ми купујемо само личи на право!

Производи свјетски познатих марки на полицама наших трговина само изгледом личе на оне који се продају у Европској унији.

Босна и Херцеговина 28.07.2015 | 10:31

Обично се ради о производима немјерљиво слабијег квалитета, такозваној трећој или четвртој категорији, наводе упућени.

Кафа у стандардној амбалажи и са декларацијом која се продаје у Босни и Херцеговини нема исти мирис и укус као она купљена у Њемачкој и Швајцарској, увезене саламе и кобасице пуне најлошијим категоријама меса које "европски потрошач" и не помишља да користи за исхрану. Иста ситуација је и са чоколадним програмом у којем се обично какао, љешник и ораси замјењују  нездравим маслацем. 

"Сјећам се да је било неко истраживање прије неколико година када је рађена упоредна анализа истог производа купљеног у богатијим земљама ЕУ и код нас и резултати су стварно били и више него поражавајући - квалитет је код нас био доста слабији. На Западу велике компаније праве робу различитог квалитета, која је намијењена за платежно слабије тржиште и то није никаква тајна: исти производ се прави у више различитих категорија", казао је Драгован Петровић, секретар Покрета потрошача Републике Српске.

Месуд Лакота, дугогодишњи борац за права потрошача, каже да се ради о превари, али коју је омогућила неслога и нерад наших политичара.

"Овако нешто се може назвати преваром, али ми смо им то омогућили. Нисмо поставили апсолутно никакве стандарде који се морају приликом преласка границе и задовољити. Европска унија има своје стандарде који се морају поштовати, код нас то не постоји, а да је другачије онда би сваки производ који не задовољава све критеријуме био враћен тамо одакле је и дошао приликом увоза и не би нам могли слати смеће.

Закони и регулативе регулишу тржиште... Како ми исте немамо, такво пословање је потпуно легално, исти производ може бити другачији на два тржишта све док је у складу са домаћим стандардима", казао је он и додао да велики проблем прави и чињеница да до 35 одсто производа на наше тржиште дође нелегално.

О разликама, које су очигледне између квалитета робе истих марки која се продаје у старим и новим чланицама ЕУ, расправљао је и Европски парламент, како би се овој врсти обмане стало на пут. У Европском парламенту покренута је иницијатива да се та пракса прогласи преваром. Овакво понашање великим компанијама омогућило је и то што, за разлику од САД, ЕУ нема општеприхваћену дефиницију преваре с храном.

Једино одређена регулатива прописује како је забрањено "обмањивати потрошаче".

Да ствар буде још гора, Европљани неријетко квалитетније производе добијају и по пуно нижим цијенама него што они коштају у БиХ.

Економисти ову појаву објашњавају раситњеним тржиштем које влада у БиХ, насупрот великих продајних ланаца из иностранства.

"Овдје се ради о томе да неки тржни центар као што је рецимо 'Лидл' узме хиљаду тона неког производа, што је више него сви увозници у БиХ заједно, и на тај начин добије огроман рабат, велике погодности и самим тим је у могућности да држи веома ниску цијену која ће привлачити купце", казао је Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста Републике Српске СWОТ.

Само Милка свуда иста

У тестирању које је провела прије неколико година Словачка асоцијација потрошача утврдила је да исти производи које велике међународне компаније продају у различитим земљама нису једнаког квалитета.

На тржишта нових чланица ЕУ, тако, стиже углавном гора роба.

Тестирањем шест производа, од кока-коле, преко кафе до зачина, само један је био једнаког квалитета гдје год је купљен: чоколада Милка.

Извор: Независне новине