Нестала дјевојчица дозивала маму

Дамир Кавгић и његов син, хероји су који су пронашли несталу дјевојчицу, 5-годишњу Самиру Алић из Рашљана, преноси новинска агенција Патриа.

Босна и Херцеговина 26.07.2015 | 19:55

“Након што сам дошао кући послије радног времена одлучио сам да кренем у потрагу за дјевојчицом заједно са својим сином. Нисам могао чекати више. Спремио сам се и упутио сам се ка једном од највиших врхова Мајевице. Осјећао сам да бих на том дијелу могао пронаћи дјевојчицу. Осјећао сам неку силу и вјерујем да је све ово Божија воља. Када сам дошао до једног дијела шуме за којег сам сигуран да ту нико не пролази, чуо сам нешто налик крику, али недовољно гласно да бих одмах могао одредити одакле глас долази.

Ипак, упутио сам се у једном правцу, надајући се да је тамо дјевојчица. Био сам у праву. Угледао сам је и повикао ‘жива је’, а она ме погледала својим крупним очима. Осјетио сам велику радост и захвалио сам се Богу што сам је пронашао живу. Питање је да ли би се одрасли људи снашли у шуми сами седам дана, 15 километара од своје куће без ичега”, присјећа се Дамир.

Дамир каже како је дјевојчица имала доста отворених рана и посјекотина, била је изнемогла и могло се примијетити да је дехидрирала. Није више имала снаге да се одупре мукама које су је напале. Била је без одјеће па је право чудо како је преживјела.

“Након што сам је узео у наручје, дозивала је маму. Пожурио сам да се попнем уз велико брдо док је мој син тражио сигнал како бих могао позвати полицију и хитну помоћ. Чим сам пронашао сигнал позвао сам их, а они су дошли веома брзо. Након што сам предао дјевојчицу полицајцу, изгубио сам свијест. Није истина да се то догодило одмах након што сам је видио како су пренијели неки портали. Прво сам је извукао на сигурно, а тек онда, од велике исцрпљености и узбуђења, изгубио сам свијест”, каже Дамир.

Он истиче како је пресретан што је могао пронаћи дјевојчицу и што је дао свој допринос у овој акцији. Велики број људи био је укључен у ову акцију, али нико се није одлучио провјерити наведену локацију.

“Људи ме сматрају херојем, а ја мислим да је то била моја обавеза. Убрзо ћу обићи и њену породицу и мјештане Рашљана, а желим и да посјетим дјевојчицу у болници. Моја кћерка ме доста подсјећа на њу, па и с те стране постоји веза. Такође, битно је рећи да ова дјевојчица није имала психичких проблема како су наводили одређени портали. Њен брат јесте болестан, али она није имала раније такву болест. Надам се да ће се брзо опоравити”, поручује Дамир.