Видео прича и сјећања - Рене Игита!

Када завршим кариијеру, памтиће ме као фудбалера који је донео мало магије у животе обичних људи, говорио је често легендарни Колумбијац.

Фудбал 24.07.2015 | 23:00

Да су голмани посебна фела људи давно смо научили, али је Рене Игита нешто сасвим друго. Предводник посебне генерације колумбијских фудбалера која је експлодирала крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, пионир фудбала чији је ексцентричан стил игре често доспевао на насловне стране, било да је у питању добар или лош потез. Такође, његове лудорије ван терена често су налазиле место у медијима и изазивале пажњу, али највише његовом „кривицом“, јер никако није могао да се дистанцира од домовине и тамошњих општепознатих проблема са наркотицима.

Игита је рођен у сиромашном предграђу Медељина у августу 1966. године, а подигла га је баба, након што му је самохрана мајка умрла. Од почетка му је судбина била црна.
„Фудбал је био једини начин да побегнете из гета, али само за одабране, њих неколико. За остале, већину друге деце, то је била дрога“, сећа се Игита.

Срећом по њега, испољио је поприличан таленат на почетку каријере. У почетку је у млађим категоријама играо центарфора, али је касније када се указала прилика да се искаже као голман, где је и пронашао себе – иако никада није заборавио своје голгетерске способности које је стекао у подмладку. Познат је по головима из пенала и слободних удараца, током каријере постигао је 44 погодака, али је многе љубитеље фудбала одувек одушевљавала његова жеља да активно учествује у игри, често као либеро дозвољавајући одбрани да још више притиска противника, што је у једном тренутку постала основа нападачког тактичког приступа селекције Колумбије. То је заправо био план који је носио са собом значајне ризике, што се најбоље видело на Светском првенству 1990. у Италији, када му је Камерунац Роже Мила отео лопту и постигао гол којим је Колумбија била елиминисана. Тадашњи селектор Франциско Матурана присетио се тог момента.
„Није било ни трунке љутње према Ренеу, јер је и тај потез исказивао истинску колумбијску душу“, сматра Матурана.

Потписао је за Атлетико Насионал из Медељина 1981. године, а његова професионална краијера почела је крајем 1985. када је прешао на позајмицу у Милионариос, један од најпознатијих колумбијских клубова. Лудак, како су га прозвали, брзо се усталио као стрелац, а након повратка у Насионал постао је главни играч екипе која је освојила две титуле шампиона Колумбије, као и Копа Либертадорес и Копа Интерамерикана.

Било је то под вођством Матуране, који је предводио и Атлетико и репрезентацију у периоду 1987-1990, а Игита је постао главна звезда. Чувени голман је био један од неколицине играча из клуба које је Матурана звао у репрезентацију, а коју је правио за Мундијал у Италији 1990. и тај тим имао је нови изглед, нову физиономију, посебно са новим голманом, који је просто летео по терену. После ремија 1:1 са Енглеском на Вемблију 1988. тадашњи селектор Гордог Албиона Боби Робсон је рекао:
„Напустио је шеснаестерац пет пута током утакмице. Дошао до аут-линије да одузме лопту Линекеру, показао је Питеру Бердслију лопту и пребио га пре него што ју је увео у казнени простор и покупио“, испричао је покојни Робсон, а потом и открио да је питао везисту Стива Мекмахона за мишљење о Колумбијцима, на шта му је некадашњи ас Ливерпула климнуо главом и одговорио „Други свет, шефе“.

Године 1989. Игита је уживао у посебном успеху. Насионал је у мају постао први колумбијски клуб који је освојио Копа Либертадорес када су савладали Олимпију са 5:4 на пенале, а легендарни чувар мреже је зауставио чак четири удараца са беле тачке. У октобру исте године био је део екипе Колумбије која је после две утакмице баража савладала Израел са 1:0 и после готово 30 година, још од 1962. пласирала се на Светско првенство. У децембру исте године у финалу Интерконтиненталног купа против легендрног Сакијевог Милана, Игита је запалио атносферу на утакмици лудоријама и дриблинзима на терену, али узалуд, Насионал је поражен 0:1 поготком у надокнади времена.

Када је Игита стигао на Мундијал у Италију 1990. његова моћ да направи шоу од обичне утакмице надалеко је била позната.
„На основу техничких способности, али и талента и умећа прављења спектакла, видим да се изванредни играчи деле у две групе чјуди. Видим геније и лудаке. Генији, па видим једног у тој групи, то је Марадона. А лудаци, ту је главни Рене Игита“, сматрао је Матурана.

Популарни Лудак га није изневерио. Колумбија се пробила у другу фазу као тречепласирана у тешкој групи заједно са Западном Немачком и Југославијом, наоштрена за меч друге фазе са Камеруном. Утакмица је била тврда и без голова 90 минута па је отишла у продужетке. Ветеран Роже Мила разбио је монотонију голом у 106. минуту, а само три минута касније сан Колумбијаца је сурово срушен: Игита је примио повратни пас, покушао да дрибла Милу, изгубио је лопту и дозоволио нападачу Камеруна да другим голом одведе свој тим у следећу рунду. Репутација голмана, ненадано, била је одједном срушена.
„Људи ће још дуго причати о томе и с пуним правом ће причати. Била је то грешка, сво су то видели, грешка велика како кућа. Одувек сам играо на тај начин и био сам уверен да ћемо победити и тог дана. Изгубио сам, лоше је“, признао је Игита.

У јуну 1991. Игита је био умешан у контраверзе ван терена након што је усликан како посећује чувеног нарко боса Пабла Ескобара, незваничног власника Атлетико Насионала, који је имао своју луксузну вилу у колумбијским планинама.

„Ескобар је осветлио фудбалске терене, изградио многе квартове и комшилуке, што је много више него што је колумбијска влада учинила за народ. Рене је део непривилеговане омладине која је одрастала дивећи се колумбијском Робину Худу“, бранио је Игиту адвокат Фабио Лизкано.

На терену, окушао се краткотрајно у Примери где се придружио Матурани у шпанском Ваљадолиду, али није се прилагодио и убрзо се вратио у Насионал. Повратак у Медељин испоставио се као прескуп за Игиту јер је повезаност са Паблом Ескобаром показала његову другу страну. У мају 1993. године, 11-годишња ћерка још једног члана подземља Луиса Карлоса Молине била је коднапована, а сумњало се на Ескобара. Молина је тражио помоћ Игите, како би обезбедио њено ослобађање, и голман је након извесног времена предао око 350.000 евра колико је износио откуп у то време. У знак захвалности, Молинина фамилија је спремила поклон Игити: Америчке банкарске ноте у вредности од око 60.000 евра (преведено у данашње прилике). Али прихватањем тог поклона, Рене је прекршио колумбијски закон и моментално се суочио са чак три оптужбе због којих је ухапшен у јуну: убирање користи, посредовање без знања власти и необавештавање полиције о киднаповању. Смештен је у затвор где се суочио са судским процесом.
„Све што је учинио било је да се девојчица ослободи и да њена породица буде срећна. Дали су му мало новца као знак захвалности и због тога је смештен у затвор“, тврдила је Ренеова супруга Мањолија Ечвери.

После скоро пет месеци у затвору, Игита је почео да штрајкује глађу у знак протеста и у јануару 1994. Коначно је пуштен на слободу јер власти нису успеле да поткрепе оптужницу доказима, а и многи елеменити тужбе били су у нескладу са важећим колумбијским законима као што је на пример чињеница да је суђење корало да почне 120 дана након хапшења. Мањолија, заједно са око 200 демонстраната, дочекала га је на слободи.
„Осећам бол јер сам пропустио неке моменте, и лаке и тешке, кроз које је прошао колумбијски фудбал“, рекао је Игита.

Са повратком Матуране на чело Колумбије пред Мундијал 1994. године Игита би сигурно био позван за овај турнир и добио би шансу да поправи утисак од четири године раније, али је у марту потврђено да од Мундијала нема ништа јер голман због проблема са законом не сме да напушта земљу.
„Његове проблеме ми не можемо да решимо“, признао је Матурана.

Касније је Игита ослобођен свиј оптужби и дозвољено му је да путује, а наплатио је и 15.000 евра одштете, али је горак укус остао.
„Одузели су ми прилику да будем са својом репрезентацијом, са својом фамилијом, а када сам проглашен невиним, објавили су мали чланак у новинама. Нико не зна да сам слободан човек“, рекао је Игита.

Али вратио се, упркос свему, и нашао се чак поново и у националном тиму за Копа Америка 1995. И помогао је свом тиму, био је сјајан, а Колумбија је завршила као трећепласирана. У септембру исте године, наступио је на пријатељској утакмици са Енглеском на Вемблију (0:0), на којој је покушај лоба Џејмија Реднапа одбранио чувеним „шкорпионом“, када је лопту избио у поље петама (истина, помоћник је одмах сигнализирао офсајд, али га је судија игнорисао и пустио игру). Светска звезда је рођена те вечери, иако је Малколм Бери, секретар ФА Енглеске, овај потез Игите окарактерисао као „глуп начин да се одбрани гол“. Ма, шта зна тај Енглез!
„То је ствар коју може да учини само један човек на свету. Ја! Имао сам велелепни репертоар, али нисам га увежбавао“, тврдио је Игита.

Некадашњи голман Арсенала Боб Вилсон, коментатор британске телевизије, каже да је Игита лагао.
„Вежбао је то на загревању неколико пута“, открио је Вилсон.

Још један занимљив детал десио се 1996. Игита је објавио да напушта фудбал јер није задовољан формом, и заиста је провео шест месеци ван терена. На његову кућу у Боготи је бачена бомба у јануару 1997, после чега је отишао у мексички Веракруз. Није се ни тамо дуго задржао, вратио се у Колумбију као слободан агент. У октобру 1998. Рене Игита је ухапшен јер је по улицама Медељина дивљао на мотоциклу са пиштољем у руци! Годину дана касније поптписао је за Индепендијенте.

Потом је мењао клубове сваке године, бранио је у различитим деловима домовине, а у октобру 2002. добио је казну од шест утакмица суспензије јер је био позитиван на кокаин. У јануару 2004. опет је напустио Колумбију и потписао за еквадорски Аукас, али је у новембру (!) опет био позитиван на наркотике.
„Игита нам је рекао да је дрога у организму била пре него што је дошао код нас, али нисмо сигурни. Раскинули смо уговор“, објавио је председника Аукаса Хаиме Перез.

Био је то тренутак који га је отерао у пензију, а 2005. постао је телевизијска звезда.
„Морао сам на рехабилитацију после које сам почео да улазим у ријалити програме. Немам проблем да зарађујем новац, нисам гадљив“, признао је Рене, који се појавио у две сезоне колумбијског „Сурвајвера“, као и у „Екстремној промени“, ријалитију у којем је доживео козметичке корекције и операције.

У августу 2007, нешто пре 41. рођендана, Игита се вратио из пензије како би потписао уговор са венецуеланским Гуаросом, али није у успело. Добио је плату само за три месеца, иако је имао једногодишњи уговор па је отишао.
„Немају шта да се жале“, поручио је голман и потом потписао за колумбијског друголигсаша Рионегро, који је означио као фин клуб за завршетак каријере. Али након што им је помогао да буду други у лиги, искористио је прилику да се домогне још једног доброг уговора па је потписао за прволигаша Пареиру, за плату од 9.000 евра месечно. Наставио је да пали публику, да диже навијаче на ноге, а поновио је „шкорпион“ и на мечу са Онсе Калдасом, неколико недеља нокон доласка у нови клуб. На крају, окачио је рукавице о клин у јануару 2010. И до данашњег дана се није враћао на терен. Али какав је лудак - никад се не зна...

Игитин допринос успесима колумбијског фудбала вероватно су остали у сенци кикса из Италије 1990. који је и даље често присутан у очима љибитеља фудбала. Лудак, тај вечити шоумен, никада није имао намеру да спусти лопту, прекине да глуми самог себе, улогу због које је заправо и био твезда.
„Када завршим кариијеру, моје име ће стајати на уснама многих људи. Памтиће ме као фудбалера који је донео мало магије у животе обичних људи“, говорио је често Игита.

Тако је и било.