Како је нестала бањалучка привреда

Од по­чет­ка го­то­вин­ских про­да­ја држа­вног ка­пи­та­ла у ба­ња­лу­чким пре­ду­зе­ћи­ма, одно­сно од 2000. го­ди­не до кра­ја 2014. го­ди­не, при­ва­ти­зо­ва­но је уку­пно 131 пре­ду­зе­ће, или 70,81 од­сто уку­пног бро­ја ба­ња­лу­чких пре­ду­зе­ће пре­дви­ђе­них за при­ва­ти­за­ци­ју (185).

Република Српска 20.07.2015 | 10:36

При­ход ос­тва­рен про­да­јом држа­вног ка­пи­та­ла на­ве­де­них ба­ња­лу­чких пре­ду­зе­ћа изно­си 1.371.366.862,90 КМ, а у стру­кту­ри на­ве­де­ног при­хо­да 96,2 од­сто по­ти­че од при­ва­ти­за­ци­је 15 стра­те­шких пре­ду­зе­ћа (1.319.468.961,90 КМ), а 3,8 од­сто (51.897.901,00 КМ) од при­ва­ти­за­ци­је 116 ба­ња­лу­чких пре­ду­зе­ћа од ло­кал­ног зна­ча­ја.

Пре­ма по­да­ци­ма Одје­ље­ња за при­вре­ду Адми­нис­тра­ти­вне слу­жбе гра­да Ба­ња­лу­ка, еви­ден­тна је успо­ре­на ди­на­ми­ка при­ва­ти­за­ци­је ба­ња­лу­чких пре­ду­зе­ћа. У про­те­кле три го­ди­не у ре­зул­та­те про­це­са при­ва­ти­за­ци­је мо­гу се сврста­ти са­мо ефе­кти учеш­ћа шест ба­ња­лу­чких пре­ду­зе­ћа чи­јим је акци­ја­ма трго­ва­но на Ба­ња­лу­чкој бер­зи.

При­том је ос­тва­рен при­ход од про­да­је акци­ја шест ба­ња­лу­чких пре­ду­зе­ћа у уку­пном изно­су од 2.009.917,51 КМ. По­чев од 2010. го­ди­не, усво­је­ни пла­но­ви при­ва­ти­за­ци­је Ин­вес­ти­ци­оно-ра­звој­не бан­ке (ИРБ) Републике Српске, са ста­но­ви­шта ба­ња­лу­чких пре­ду­зе­ћа, угла­вном ни­су ос­тва­ре­ни, сма­тра­ју у Одје­ље­ну за при­вре­ду.

Па­ке­ти акци­ја не­при­ва­ти­зо­ва­них ба­ња­лу­чких пре­ду­зе­ћа пе­ри­оди­чно се ну­де на бер­зи пу­тем ау­кци­ја или ре­до­вног бер­зан­ског трго­ва­ња без зна­чај­ни­јих ре­зул­та­та, с об­зи­ром на то да већ ду­жи низ го­ди­на вла­да не­за­ин­те­ре­со­ва­ност ку­па­ца за ку­по­ви­ну акци­ја и по­ред сни­жа­ва­ња ци­је­на акци­ја, а та­ко­ђе је еви­ден­тна и не­за­ин­те­ре­со­ва­ност по­тен­ци­јал­них ула­га­ча да пу­тем по­нав­ља­них ли­ци­та­ци­ја сте­чај­них ду­жни­ка ку­пе имо­ви­ну пре­ду­зе­ћа у сте­ча­ју.

Нереално ниске цијене

По­је­ди­на пре­ду­зе­ћа су про­да­ва­на за не­ре­ал­но нис­ке изно­се нов­ца. Та­ко је, на при­мјер, „Ви­та­мин­ка“, чи­ји је ка­пи­тал про­ци­је­њен на 16,4 ми­ли­она КМ, про­да­на за 250.000 КМ; ка­пи­тал „Фру­кто­не“ про­ци­је­њен је на 5,1 ми­ли­он КМ, а она је про­да­на за 25.000 КМ; „Мље­кар­ска ин­дус­три­ја“ ври­је­ди­ла је 7,2 ми­ли­она КМ, а про­да­на је за 500.000 КМ. Ни­шта бо­ље ни­је про­шао ни „Ча­ја­вец – Сис­те­ми управ­ља­ња“, чи­ји је ка­пи­тал про­ци­је­њен на 6,3 ми­ли­она КМ, а „Ча­ја­вец“ је про­дан за 100.000 КМ, док је „Фа­бри­ка ду­ва­на“ про­ци­је­ње­на на пет ми­ли­она КМ, а про­да­на за три ми­ли­она КМ ма­ње.

Не­ка­даш­њи ги­гант „Ин­цел“ за­пош­ља­вао је изме­ђу 4.500 и 5.000 ра­дни­ка, у за­ви­снос­ти од пе­ри­ода, а са­да, на­кон при­ва­ти­за­ци­је, у „Ин­це­лу“ ра­ди са­мо 30 ра­дни­ка. По­нос Ба­ња­лу­ке и ци­је­ле Кра­ји­не, „Ча­ја­вец“, за­пош­ља­вао је око 6.000 ра­дни­ка, а да­нас, на­кон при­ва­ти­за­ци­је, ко­ја је угла­вном за­врше­на сте­ча­је­ви­ма, ра­ди са­мо „Ме­га трејд“ са се­дам ра­дни­ка.

При­је при­ва­ти­за­ци­је у „Мље­ка­ри“ је ра­ди­ло 200 ра­дни­ка, а на­кон ње ос­та­ло их је све­га 30. Да ствар бу­де го­ра, не­ду­го на­кон при­ва­ти­за­ци­је „Мље­ка­ра“ је у по­тпу­нос­ти про­па­ла и да­нас у њој не ра­ди ни­је­дан ра­дник. У „Фру­кто­ни“ је при­је при­ва­ти­за­ци­је ра­ди­ло 220 ра­дни­ка, а са­да не ра­ди ни­ко. У „Фру­кто­ни“ се во­ди ду­го­трај­ни сте­чај у ко­јем ра­дни­ци не мо­гу да на­пла­те ни за­га­ран­то­ва­них де­вет ми­ни­мал­них пла­та.

Пре­ду­зе­ћа ко­ја се узи­ма­ју као при­мјер за до­бру при­ва­ти­за­ци­ју за­пош­ља­ва­ју зна­тно ма­њи број ра­дни­ка. Та­ко је, на при­мјер, „Це­леx“ при­је при­ва­ти­за­ци­је за­пош­ља­вао 420, а на­кон ње 260 ра­дни­ка. Фа­бри­ка обу­ће „Бо­сна“ за­пош­ља­ва­ла је око 1.300 ра­дни­ка, а са­да „Бе­ма“ за­пош­ља­ва го­то­во ис­ти број ра­дни­ка, али је не­зна­тан број ра­дни­ка ко­ји су ра­ди­ли у „Бо­сни“.

Уви­дом у ба­зу по­да­та­ка о при­ва­ти­за­ци­ји, на стра­ни­ца­ма ИРБ РС (пра­вног на­сље­дни­ка Ди­ре­кци­је за при­ва­ти­за­ци­ју), очи­гле­дно је да је сте­чај пре­ду­зе­ћа нај­чеш­ћа су­дби­на до­ма­ћих пре­ду­зе­ћа.

Бањалука живи од администрације и дијаспоре

Еко­но­мис­та Си­ни­ша Бо­жић ка­же да су ре­зул­та­ти при­ва­ти­за­ци­је очи­гле­дни и да се сво­де на за­не­ма­рив фи­нан­сиј­ски ефе­кат од при­ва­ти­за­ци­је, пос­то­ја­ње број­них афе­ра у при­ва­ти­за­ци­ји и на­кон ње и сте­чај као до­ми­нан­тан на­чин прес­тан­ка ви­ше сто­ти­на при­вре­дних су­бје­ка­та у чи­та­вој Републици Српској.

"Да ли је ба­ња­лу­чка при­вре­да про­па­ла? На осно­ву изне­се­них по­да­та­ка, ре­као бих да јес­те. Ба­ња­лу­ка жи­ви од при­ма­ња адми­нис­тра­ти­вних ра­дни­ка, по­мо­ћи ди­ја­спо­ре, кре­ди­та и, за­што не ре­ћи, ко­руп­ци­је. Ско­ро сва стра­те­шка пре­ду­зе­ћа су за­врши­ла у сте­ча­ју или при­ма­ју ди­рек­тне до­та­ци­је из бу­џе­та. Сли­ко­ви­то ре­че­но – не­ка­да је би­ло мо­гу­ће прои­звес­ти и про­да­ти и та­кве ком­пли­ко­ва­не скло­по­ве као што су те­ле­ви­зо­ри, ди­је­ло­ви за ауто­мо­бил­ску или вој­ну ин­дус­три­ју. Са­да се му­чи­мо с прои­зво­дњом обу­ће, одје­ће и дру­гих је­днос­та­вних ар­ти­ка­ла. Изу­зе­та­ка има, али они не ми­је­ња­ју оп­шти изра­зи­то не­га­ти­вни тренд", ре­као је Бо­жић.

За­је­дни­чке ка­ра­кте­рис­ти­ке при­ва­ти­за­ци­је у свим бив­шим ју­го­сло­вен­ским зе­мља­ма, до­да­је он, би­ле су га­ше­ње при­вре­дних дје­ла­тнос­ти при­ва­ти­зо­ва­них пре­ду­зе­ћа и пре­узи­ма­ње при­вре­дних су­бје­ка­та ра­ди кон­тро­ли­са­ња и ек­спло­ати­са­ња зе­мљи­шта на ко­јем су из­гра­ђе­ни.

„То се де­ша­ва­ло нај­ви­ше у Хрват­ској, БиХ и на­ро­чи­то у Срби­ји. Ве­ома је те­шко у не­ко­ли­ко ре­че­ни­ца опи­са­ти све не­га­ти­вне фа­кто­ре ко­ји су ути­ца­ли на сис­тем­ско про­па­да­ње при­вре­де. Ме­ђу њи­ма су по­гре­шно или не­аде­ква­тно чи­ње­ње или не­чи­ње­ње држа­вног апа­ра­та, изра­зи­та сис­тем­ска ко­руп­ци­ја ко­ја је пос­та­ла пра­ви­ло, а не изу­зе­так, ин­тер­тност гра­ђа­на у за­шти­ти соп­стве­них пра­ва", сма­тра Бо­жић.

Вел­ка Оџа­ко­вић, ге­не­рал­ни се­кре­тар Са­ве­за син­ди­ка­та Републике Српске, сма­тра да је при­ва­ти­за­ци­ја у Српској би­ла по­гу­бна за ра­дни­ке, а и при­вре­ду ко­ја је на­кон при­ва­ти­за­ци­је по­тпу­но уга­ше­на.

„Тај син­дром кри­ми­нал­не при­ва­ти­за­ци­је ни­је за­оби­шао ни Ба­ња­лу­ку. За­пра­во ту је нај­ви­ше и до­шао до изра­ша­ја, има­ју­ћи у ви­ду број пре­ду­зе­ћа и прос­тор ко­ја су ти по­сло­вни су­бје­кти по­сје­до­ва­ли. Ме­ше­та­ри ко­ји су ‘ку­по­ва­ли’ држа­вни ка­пи­тал за ми­зер­ну ци­је­ну су у ства­ри то ра­ди­ли с на­мје­ром да до­ђу до атра­кти­вних ло­ка­ци­ја, а не да би ос­та­ви­ли ра­дни­ке и нас­та­ви­ли прои­зво­дњ", ка­же Оџа­ко­ви­ће­ва.

У све­му то­ме се, до­да­је она, нај­не­ко­рек­тни­је по­на­ша­ла држа­ва, ко­ја је сво­ју имо­ви­ну крчми­ла као да је Алај­бе­го­ва сла­ма, а не ге­не­ра­циј­ски ра­дни­чком му­ком ства­ра­но и ство­ре­но бо­гат­ство.

„Ова­ко смо оси­ро­ма­ши­ли и држа­ву и ра­дни­ке и пен­зи­оне­ре, уни­шти­ли пер­спе­кти­ву бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма, а ма­ло­број­ни про­би­сви­је­ти су се обо­га­ти­ли да ни са­ми ни­су свје­сни шта их је сна­шло. Са­мо је пи­та­ње на ко­је не­ма од­го­во­ра да ли је то ура­ђе­но на­мјер­но или из не­зна­ња", ка­же Оџа­ко­ви­ће­ва.

Извор: ЦАПИТАЛ и Независне новине