Kako je nestala banjalučka privreda

Od po­čet­ka go­to­vin­skih pro­da­ja drža­vnog ka­pi­ta­la u ba­nja­lu­čkim pre­du­ze­ći­ma, odno­sno od 2000. go­di­ne do kra­ja 2014. go­di­ne, pri­va­ti­zo­va­no je uku­pno 131 pre­du­ze­će, ili 70,81 od­sto uku­pnog bro­ja ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­će pre­dvi­đe­nih za pri­va­ti­za­ci­ju (185).

Republika Srpska 20.07.2015 | 10:36

Pri­hod os­tva­ren pro­da­jom drža­vnog ka­pi­ta­la na­ve­de­nih ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­ća izno­si 1.371.366.862,90 KM, a u stru­ktu­ri na­ve­de­nog pri­ho­da 96,2 od­sto po­ti­če od pri­va­ti­za­ci­je 15 stra­te­ških pre­du­ze­ća (1.319.468.961,90 KM), a 3,8 od­sto (51.897.901,00 KM) od pri­va­ti­za­ci­je 116 ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­ća od lo­kal­nog zna­ča­ja.

Pre­ma po­da­ci­ma Odje­lje­nja za pri­vre­du Admi­nis­tra­ti­vne slu­žbe gra­da Ba­nja­lu­ka, evi­den­tna je uspo­re­na di­na­mi­ka pri­va­ti­za­ci­je ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­ća. U pro­te­kle tri go­di­ne u re­zul­ta­te pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je mo­gu se svrsta­ti sa­mo efe­kti učeš­ća šest ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­ća či­jim je akci­ja­ma trgo­va­no na Ba­nja­lu­čkoj ber­zi.

Pri­tom je os­tva­ren pri­hod od pro­da­je akci­ja šest ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­ća u uku­pnom izno­su od 2.009.917,51 KM. Po­čev od 2010. go­di­ne, usvo­je­ni pla­no­vi pri­va­ti­za­ci­je In­ves­ti­ci­ono-ra­zvoj­ne ban­ke (IRB) Republike Srpske, sa sta­no­vi­šta ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­ća, ugla­vnom ni­su os­tva­re­ni, sma­tra­ju u Odje­lje­nu za pri­vre­du.

Pa­ke­ti akci­ja ne­pri­va­ti­zo­va­nih ba­nja­lu­čkih pre­du­ze­ća pe­ri­odi­čno se nu­de na ber­zi pu­tem au­kci­ja ili re­do­vnog ber­zan­skog trgo­va­nja bez zna­čaj­ni­jih re­zul­ta­ta, s ob­zi­rom na to da već du­ži niz go­di­na vla­da ne­za­in­te­re­so­va­nost ku­pa­ca za ku­po­vi­nu akci­ja i po­red sni­ža­va­nja ci­je­na akci­ja, a ta­ko­đe je evi­den­tna i ne­za­in­te­re­so­va­nost po­ten­ci­jal­nih ula­ga­ča da pu­tem po­nav­lja­nih li­ci­ta­ci­ja ste­čaj­nih du­žni­ka ku­pe imo­vi­nu pre­du­ze­ća u ste­ča­ju.

Nerealno niske cijene

Po­je­di­na pre­du­ze­ća su pro­da­va­na za ne­re­al­no nis­ke izno­se nov­ca. Ta­ko je, na pri­mjer, „Vi­ta­min­ka“, či­ji je ka­pi­tal pro­ci­je­njen na 16,4 mi­li­ona KM, pro­da­na za 250.000 KM; ka­pi­tal „Fru­kto­ne“ pro­ci­je­njen je na 5,1 mi­li­on KM, a ona je pro­da­na za 25.000 KM; „Mlje­kar­ska in­dus­tri­ja“ vri­je­di­la je 7,2 mi­li­ona KM, a pro­da­na je za 500.000 KM. Ni­šta bo­lje ni­je pro­šao ni „Ča­ja­vec – Sis­te­mi uprav­lja­nja“, či­ji je ka­pi­tal pro­ci­je­njen na 6,3 mi­li­ona KM, a „Ča­ja­vec“ je pro­dan za 100.000 KM, dok je „Fa­bri­ka du­va­na“ pro­ci­je­nje­na na pet mi­li­ona KM, a pro­da­na za tri mi­li­ona KM ma­nje.

Ne­ka­daš­nji gi­gant „In­cel“ za­poš­lja­vao je izme­đu 4.500 i 5.000 ra­dni­ka, u za­vi­snos­ti od pe­ri­oda, a sa­da, na­kon pri­va­ti­za­ci­je, u „In­ce­lu“ ra­di sa­mo 30 ra­dni­ka. Po­nos Ba­nja­lu­ke i ci­je­le Kra­ji­ne, „Ča­ja­vec“, za­poš­lja­vao je oko 6.000 ra­dni­ka, a da­nas, na­kon pri­va­ti­za­ci­je, ko­ja je ugla­vnom za­vrše­na ste­ča­je­vi­ma, ra­di sa­mo „Me­ga trejd“ sa se­dam ra­dni­ka.

Pri­je pri­va­ti­za­ci­je u „Mlje­ka­ri“ je ra­di­lo 200 ra­dni­ka, a na­kon nje os­ta­lo ih je sve­ga 30. Da stvar bu­de go­ra, ne­du­go na­kon pri­va­ti­za­ci­je „Mlje­ka­ra“ je u po­tpu­nos­ti pro­pa­la i da­nas u njoj ne ra­di ni­je­dan ra­dnik. U „Fru­kto­ni“ je pri­je pri­va­ti­za­ci­je ra­di­lo 220 ra­dni­ka, a sa­da ne ra­di ni­ko. U „Fru­kto­ni“ se vo­di du­go­traj­ni ste­čaj u ko­jem ra­dni­ci ne mo­gu da na­pla­te ni za­ga­ran­to­va­nih de­vet mi­ni­mal­nih pla­ta.

Pre­du­ze­ća ko­ja se uzi­ma­ju kao pri­mjer za do­bru pri­va­ti­za­ci­ju za­poš­lja­va­ju zna­tno ma­nji broj ra­dni­ka. Ta­ko je, na pri­mjer, „Ce­lex“ pri­je pri­va­ti­za­ci­je za­poš­lja­vao 420, a na­kon nje 260 ra­dni­ka. Fa­bri­ka obu­će „Bo­sna“ za­poš­lja­va­la je oko 1.300 ra­dni­ka, a sa­da „Be­ma“ za­poš­lja­va go­to­vo is­ti broj ra­dni­ka, ali je ne­zna­tan broj ra­dni­ka ko­ji su ra­di­li u „Bo­sni“.

Uvi­dom u ba­zu po­da­ta­ka o pri­va­ti­za­ci­ji, na stra­ni­ca­ma IRB RS (pra­vnog na­slje­dni­ka Di­re­kci­je za pri­va­ti­za­ci­ju), oči­gle­dno je da je ste­čaj pre­du­ze­ća naj­češ­ća su­dbi­na do­ma­ćih pre­du­ze­ća.

Banjaluka živi od administracije i dijaspore

Eko­no­mis­ta Si­ni­ša Bo­žić ka­že da su re­zul­ta­ti pri­va­ti­za­ci­je oči­gle­dni i da se svo­de na za­ne­ma­riv fi­nan­sij­ski efe­kat od pri­va­ti­za­ci­je, pos­to­ja­nje broj­nih afe­ra u pri­va­ti­za­ci­ji i na­kon nje i ste­čaj kao do­mi­nan­tan na­čin pres­tan­ka vi­še sto­ti­na pri­vre­dnih su­bje­ka­ta u či­ta­voj Republici Srpskoj.

"Da li je ba­nja­lu­čka pri­vre­da pro­pa­la? Na osno­vu izne­se­nih po­da­ta­ka, re­kao bih da jes­te. Ba­nja­lu­ka ži­vi od pri­ma­nja admi­nis­tra­ti­vnih ra­dni­ka, po­mo­ći di­ja­spo­re, kre­di­ta i, za­što ne re­ći, ko­rup­ci­je. Sko­ro sva stra­te­ška pre­du­ze­ća su za­vrši­la u ste­ča­ju ili pri­ma­ju di­rek­tne do­ta­ci­je iz bu­dže­ta. Sli­ko­vi­to re­če­no – ne­ka­da je bi­lo mo­gu­će proi­zves­ti i pro­da­ti i ta­kve kom­pli­ko­va­ne sklo­po­ve kao što su te­le­vi­zo­ri, di­je­lo­vi za auto­mo­bil­sku ili voj­nu in­dus­tri­ju. Sa­da se mu­či­mo s proi­zvo­dnjom obu­će, odje­će i dru­gih je­dnos­ta­vnih ar­ti­ka­la. Izu­ze­ta­ka ima, ali oni ne mi­je­nja­ju op­šti izra­zi­to ne­ga­ti­vni trend", re­kao je Bo­žić.

Za­je­dni­čke ka­ra­kte­ris­ti­ke pri­va­ti­za­ci­je u svim biv­šim ju­go­slo­ven­skim ze­mlja­ma, do­da­je on, bi­le su ga­še­nje pri­vre­dnih dje­la­tnos­ti pri­va­ti­zo­va­nih pre­du­ze­ća i pre­uzi­ma­nje pri­vre­dnih su­bje­ka­ta ra­di kon­tro­li­sa­nja i ek­splo­ati­sa­nja ze­mlji­šta na ko­jem su iz­gra­đe­ni.

„To se de­ša­va­lo naj­vi­še u Hrvat­skoj, BiH i na­ro­či­to u Srbi­ji. Ve­oma je te­ško u ne­ko­li­ko re­če­ni­ca opi­sa­ti sve ne­ga­ti­vne fa­kto­re ko­ji su uti­ca­li na sis­tem­sko pro­pa­da­nje pri­vre­de. Me­đu nji­ma su po­gre­šno ili ne­ade­kva­tno či­nje­nje ili ne­či­nje­nje drža­vnog apa­ra­ta, izra­zi­ta sis­tem­ska ko­rup­ci­ja ko­ja je pos­ta­la pra­vi­lo, a ne izu­ze­tak, in­ter­tnost gra­đa­na u za­šti­ti sop­stve­nih pra­va", sma­tra Bo­žić.

Vel­ka Odža­ko­vić, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Sa­ve­za sin­di­ka­ta Republike Srpske, sma­tra da je pri­va­ti­za­ci­ja u Srpskoj bi­la po­gu­bna za ra­dni­ke, a i pri­vre­du ko­ja je na­kon pri­va­ti­za­ci­je po­tpu­no uga­še­na.

„Taj sin­drom kri­mi­nal­ne pri­va­ti­za­ci­je ni­je za­obi­šao ni Ba­nja­lu­ku. Za­pra­vo tu je naj­vi­še i do­šao do izra­ša­ja, ima­ju­ći u vi­du broj pre­du­ze­ća i pros­tor ko­ja su ti po­slo­vni su­bje­kti po­sje­do­va­li. Me­še­ta­ri ko­ji su ‘ku­po­va­li’ drža­vni ka­pi­tal za mi­zer­nu ci­je­nu su u stva­ri to ra­di­li s na­mje­rom da do­đu do atra­kti­vnih lo­ka­ci­ja, a ne da bi os­ta­vi­li ra­dni­ke i nas­ta­vi­li proi­zvo­dnj", ka­že Odža­ko­vi­će­va.

U sve­mu to­me se, do­da­je ona, naj­ne­ko­rek­tni­je po­na­ša­la drža­va, ko­ja je svo­ju imo­vi­nu krčmi­la kao da je Alaj­be­go­va sla­ma, a ne ge­ne­ra­cij­ski ra­dni­čkom mu­kom stva­ra­no i stvo­re­no bo­gat­stvo.

„Ova­ko smo osi­ro­ma­ši­li i drža­vu i ra­dni­ke i pen­zi­one­re, uni­šti­li per­spe­kti­vu bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma, a ma­lo­broj­ni pro­bi­svi­je­ti su se obo­ga­ti­li da ni sa­mi ni­su svje­sni šta ih je sna­šlo. Sa­mo je pi­ta­nje na ko­je ne­ma od­go­vo­ra da li je to ura­đe­no na­mjer­no ili iz ne­zna­nja", ka­že Odža­ko­vi­će­va.

Izvor: CAPITAL i Nezavisne novine