Раде Шербеџија размишља о одласку из Хрватске

Раде Шербеџија је недавно прославио 15 година постојања позоришта “Улyссес”, а у разговору за Јутарњи лист присетио се најдражих тренутака из тог периода.

Забава 18.07.2015 | 07:12

Глумац који иза себе има више од 160 филмова, међу којима су и бројни холивудски хитови, глумио је у седам епизода једне од најпопуларнијих светских серија “Даунтонска опатија” (Доwнтон Аббеy), а недавно је велику улогу остварио и у првој сезони ББЦ-јеве серије “Тхе Фиве” која би требало да се нађе на програму ове јесени.

Очекује га и снимање великог холивудског филма “Промисе” у режији Терија Џорџа, редитеља хита “Хотел Руанда”.

“Стална постава био сам у две серије: у “Сурфацеу” и “Ред Wидоw”. То се исплати јер је пристојна пара, али у “Доwнтон Аббеyју” сам гостујућа звезда и нисам у свих десет епизода. То је слаб новац, али је ствар престижа”, објашњава он.

Шербеџија се заиста може похвалити бројем и квалитетом пројеката које је радио у иностранству, али му прилично смета то што се и даље етикетира као глумац који стално игра Русе.

“Колеге у својим интервјуима као неправду помињу то како играм само Русе, што није истина. Наравно, играо сам и Русе, али логично је да у америчком филму играм странце кад сам странац. Не могу играти Американца због акцента. Опет нисам тип глумца попут Шварценегера који има европски акцент, али је на почетку играо улоге у којима је имао малтене три реченице, а остало је била акција и вожња аутомобила. Ја играм другу врсту улога и у психолошким драмама и снимао сам лепе филмове с великим режисерима, добио многе награде на фестивалима, тако да сам задовољан својом иностраном каријером”, тврди Раде, посебно истичући рад са Стенлијем Кјубриком, Гајем Ричијем иФранческом Росијем, али и улоге у филмовима попут “Фугитиве Пиецес”, “96 Хоурс”, “Такен 2”, где је глумио с Лијамом Нисоном, као и један од последњих пројеката у Италији “Ио соно Ли” који му је донео и неколико награда на фестивалима.

Са филмом “Ослобођење Скопља” који је режирао са сином Данилом, а у којем једну од главних улога игра и његова ћерка Луција тек очекује улазак на фестивале, а ужива и у породичном, тачније, приватном позоришту Улyссес који води заједно са супругом Ленком Удовички. Овог лета га ту, осим “Краља Леара”, очекује и улога у представи “Антигона” у копродукцији с Мессом из Сарајева и којој се посебно радујје јер ће у њој заиграти и његови студенти.

Ипак, након неколико година живота у Ријеци где се доселио са супругом Ленком и њихове три ћерке, овај велики глумац поновно размишља о пресељењу. Кад ниси близу Холивуда, каже, нема ни толико понуда, иако је последњих година ипак добијао велике и значајне улоге.

“Размишљам о пресељењу највише јер у овом тренутку у Хрватској нисам задовољан с многим стварима. Земља је распродата и тешко има прилику да се људски постави на ноге, а толико је дивна и има потенцијала. У том смислу је и однос према култури забрињавајући. Режу се све могуће ствари, а на култури се не би смело штедети.

Нажалост, у Ријеци немам где да радим са студентима. Пројект који смо имали, Студентски културни центар у оквиру кампуса, чини се да се неће још увек почети градити, а ја сам веровао и маштао о томе да ће бити завршен.

Можда се опет вратим у Лос Анђелес или Њујорк или Лондон. Сад ми све три кћерке студирају у иностранству и то је један велики разлог зашто не морам да будем овде.

Ријека ми је божанствена, дивно ми је ту и волим да будем близу мора, али некако ме депресија хвата због немаштине и недостатка простора у којем могу радити”, пожалио се на крају разговора за “Јутарњи лист” глумац.

Б 92