Башта сљезове боје поново ће цвјетати

Већ одавно нема модрог ни црвеног дједовог сљеза. Преко дрвене тарабе провирује само висока трава, а кроз њу се једва назире натпис "Кућа Бранка Ћопића". Ипак, дјечија граја се пролама чувеном баштом у селу Хашани као порука да великан српске књижевности мора бити сачуван од заборава.

Република Српска 16.07.2015 | 11:34

Непокошено двориште није омело јурњаву стотинак ђака трећег разреда Основне школе "Вук Караџић" из Новог Града који су обишли Ћопићев завичај. Дошли су, кажу, да виде гдје је прије 100 година рођен творац њихове омиљене лектире. Није им много преостало. Хрпа камења и два урушена зида са натписом. Растужио их је призор, али су им се лица озарила на помен Бранкових дјела. Сви до једног знају за "Јежеву кућицу", дједа Раду, мачка Тошу, пса Жућу, пољара Лијана и Николицу с приколицом.

Кривудави пут од запуштене Бранкове родне куће води до оближње спомен-школе. И она носи његово име. Ту је и Бранко научио прва слова и бројеве. Његове магареће клупе нема. Кажу, изгорјела је у рату. Али ту су споменици и Ћопићева биста. Умјесто вјечито љутог учитеља Паприке, на капији маше насмијана сеоска учитељица Марија Крнетић. Испраћа погледом својих десеторо ђака. Добри су, вели, сви и слушају је.

- Наш Бранко био је велики писац - каже ученик петог разреда Драшко Узелац, док иза њега стидљиво провирује његова другарица Жељана Вукмановић. Тек је први разред, али је научила "Јежеву кућицу".

На Бранка су поносни и старији мјештани Хашана. Био је племенит човјек, казује старина Драго Вукомановић, док о кошуљу брише мокре и жуљаве руке, које је на брзину опрао угледавши нас, јер је цијели дан провео у њиви.

- Надам се да ће Бранкова кућа бити обновљена. Бар због ове дјеце, која сваке седмице долазе да је виде, а сад немају шта видјети - прича Вукомановић.

И данас се, вели, јасно сјећа Бранкове посљедње посјете селу.

- Као да је јуче било. Октобар, 1983. године. Долазио је стрицу на славу. Михољдан га ниједан није машио. У црвеној кошуљи сатима би сједио испред школе или задруге разговарајући са мјештанима - казује старина Драго.

Волио је, каже, шалу и од свега ју је правио. Смицалице и догодовштине сељана радо је претакао у дјела, па није било паметно пред њим ни свашта причати ако ниси желио "ући" у књиге. Волио је и попити, а богами и добро појести.

- Вазда је знао говорити: "Јој, наједох се без границе, у Хашанима код стрине Данице" - завршава са осмијехом старина Драго своје присјећање на Бранка.

Бранков родни крај ускоро би могао коначно добити стари сјај. Начелник Крупе на Уни Гојко Кличковић каже да је у пуном јеку реализација пројекта "Спомен-подручје - Башта сљезове боје - Хашани".

Амбасада Азербејџана у БиХ недавно је одобрила 80.000 марака за обнову Бранкове куће, а предсједник Републике Српске Милорад Додик донирао је 35.000.

- На Михољдан ће у Хашанима бити организована прослава поводом 100 година Бранковог рођења - поручио је Кличковић.

Потписани су и уговори са бањалучким Архитектонско-грађевинским факултетом, чији су професори и студенти у понедјељак били у Хашанима и припремају детаљну студију изводљивости цијелог пројекта.

Директор Фондације "Башта сљезове боје" Душан Илић каже да је срећан због донације, јер је крајње вријеме да се сви заједно одужимо Бранку за његова дјела.

Координациони одбор

Гојко Кличковић каже да се сви морају достојанствено одужити Бранку Ћопићу и његовом дјелу.

- Ускоро би требало да заживи и координациони одбор, чији ће предсједник бити Матија Бећковић. Одбор ће надгледати реализацију пројекта - истакао је Кличковић и додао да ће то бити дуготрајан посао и да ће прво обновити спомен-школу, а затим Ћопићеву кућу и стари млин.

Извор: Глас Српске