Рајковић: Остајем у Звезди.....вјероватно!

Голман омладинске репрезентације Србије Предраг Рајковић у интервјуу листу "Данас" саопшто да неће променити клуб овог лета. О Вељку Пауновићу: "Од њега сам научио лекцију коју ћу да памтим до краја живота".

Фудбал 25.06.2015 | 22:40

Предраг Рајковић је блистао на Светском првенству на Новом Зеланду и дао је немерљив допринос освајању титуле светског првака за Србију.

Наравно, као и већина фудбалера те селекције, и Рајковић је на радару многих клубова из Европе. Прича се много о томе да ће Рајковић напустити Црвену звезду, а о томе је говорио и генерални директор клуба Звездан Терзић.

Навијачи Звезде желе да Рајковић и даље буде "јединица". Судећи према интервјуу који је дао листу "Данас", жеља ће им бити услишена.

Упитан да ли је реално да већина "орлића" остане у српском клупском фудбалу и одоли понудама богатих клубова из бољих лига, Рајковић је одговорио:

"Не знам да ли је реално, али мислим да би било добро да не запуцамо сви одмах преко границе. Не бојим се ја за то да ли бисмо се снашли, јер мислим да смо сви спремни за веће и боље лиге. Мислим да би наш суперлигашки фудбал добио на снази и популарности ако би 'златни орлићи' остали још годину, две овде. Видећемо колика је разлика између жеља и могућности".

На додатно питање у вези са његовим евентуалним одласком из Звезде, Рајковић је био конкретнији:

"Пратим све што јављају медији и изјављују клупски челници. Спреман сам за обе опције. И за доказивање у иностранству и за још учења, сазревања и борбе за трофеје у мојој Звезди. Не могу у овом тренутку да тврдим да ће бити овако или онако, јер доста тога утиче на одлуку, али чини ми се да ћу остати. Највероватније".

У интервјуу "Данасу", Рајковић је говорио и о величанственом успеху "орлића".

"Још нисам почео да се будим као светски шампион. Људи ми прилазе, честитају, траже сликање, узимају аутограме, новинари зову... Али, мислим да ће бити потребни месеци, можда и нека година, да схватим колико је велико то што смо моји другари и ја, са нашм стручним штабом, направили на Новом Зеланду. Као да ми није доста то што носим титулу на разна снимања и свако јутро гледам своју 'Златну рукавицу'", каже овај сјајни момак.

Без дилеме, најдраматичнија утакмица била је она против САД у четвртфиналу, коју су одлучили пенали. Рајковић је бранио, а онда је пожелео да све реши. Шутирао је и... промашио.

Он на све каже: Опет бих!".

"Има и оних који ми кажу: 'Браво мајсторе, али немој више да шутираш пенале, није добро за наша срца'. Хахахахахаха... Верујем да сам их насекирао оним промашајем против Американаца, али морају да знају да бих опет то урадио. Већ у финалу са Бразилом, само да је било потребе. Такав сам. Није то зато да бих се правио важнији или да бих узимао 'хлеб' и славу голгетерима. Обожавам да преузимам одговорност. И не плашим се да се гледам очи у очи са колегама у рукавицама", каже голман светских првака.

Рајковић за овај успех издваја главног "кривца" - селектора Вељка Пауновића. "Орлићи" су играли другачије од оног на шта смо навикли од наших селекција - били су једноставни, агресивни, играли су тимски, нападачки, били су дисциплиновани.

"Објашњење је просто. Зове се Вељко Пауновић. Селекторова тренерска филозофија и педагошки рад извукли су оно најбоље из нас. Научио нас је да играмо као сав остали свет. Стекли смо невероватно искуство уз човека који би могао да направи сјајну каријеру. Од срца му желим да води велике европске клубове. И једног дана, ако Бог да, прави чуда са нашом А репрезентацијом".

Од "Пауна" је научио и велику животну лекцију овог лета.

"Свима нам је утувио у главу да нигде, никада и никога не смемо да потценимо. Ни преценимо. Како наш Паун воли да каже: 'Руке увек морају да буду у гарду'. Ни превише подигнуте ни спуштене. Увек намештене за борбу. То ћу понављати док сам жив".

Слава и новац (будући) га, каже, неће померити са земље. Ни његове другове из репрезентације.

"Прочитао сам то упозорење Деје Савићевића. Знам да зна шта прича и да је то рекао за наше добро. Мислим, ипак, да нећемо упасти у замке богатства и славе. Верујем да имамо довољно јаке главе и васпитање да останемо на земљи. И увек срцем и душом играмо за нашу Србију".