Рођени и одрасли у колективним центрима

Чак 125.000 стамбених једница у БиХ још чека на обнову, а у колективним центрима живи око 7.000 људи, често у нехуманим условима, без воде и струје.

Босна и Херцеговина 20.06.2015 | 13:08

Ови подаци, које нам је поводом 20. јуна, Свјетског дана избјеглица, уступила Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, илуструју тек дио суморне садашњости и неизвјесне будућности оних који су током рата били принуђени да напусте своје домове.

Зукићева каже да је највећи проблем ове популације недостатак посла, те да је доста и повратника и расељених лица који су у стању социјалне потребе.

"Ми смо обишли све колективне центре и тамо је ситуација јако тешка. Прво, ријеч је о врло малим просторијама за четворочлане породице. Друго, мокри чворови су катастрофални. Неки немају ни воде. Морају платити струју, а немају новца, па неки живе и у мраку. А да не говоримо о томе да нико не ради или да раде за дневнице", прецизирала је Зукићева.

Истиче да је једна генерација дјеце, која је током рата дошла у колективне центре, ту и одрасла, а неки од њих су ту потом и основали своје породице.

"И дјеца се рађају у колективним центрима, што је недопустиво! У тим центрима је сада 675 дјеце старости до 17 година. Они иду у школе, али су услови и за школовање јако тешки", казала је Зукићева.

Вељко Стевановић, предсједник Савеза избјеглих, расељених лица и повратника Републике Српске, сматра да проблематика која тишти ову популацију неће бити ријешена ни у наредних 50 година.

"Ето, 20 година је прошло, а проблеми нису ријешени. Средстава више нама. Наши политичари причају приче, спомињу милионе и програме, а то је само бацање прашине у очи. Па спомињано је да је у БиХ намјенски ушло петнаестак милијарди за обнову порућене имовине. Гдје су те паре", огорчено пита Стевановић.

Маћехински однос према овом становништву Стевановић описује и на примјеру формирања избјегличких насеља на парцелама које су плавиле, како је рекао, и у нормална времена.

"Осим тога, ријетко ко од тих људи данас ради", подвукао је Стевановић.

Никола Томић (83), избјеглица из Санице код Кључа, такође губи наду да ће дочекати кров над главом. Са својом супругом се већ 19 година потуца по алтернативним смјештајима, а данас живе у Љубији, код Приједора, у јако лошим условима.

"Патимо се под старе дане у оронулој згради која прокишњава на све стране. Надлежни већ годинама говоре само да се стрпимо, а ја више немам ни здравља ни времена да се стрпим", каже он.

Иначе, према доступним подацима, током протеклог рата у БиХ је уништено или девастирано око 450.000 стамбених објеката, а, дакле, још 125.000 их чека на обнову - иако су прошле двије деценије од ратних дејстава.

Извор: Независне новине