СП: Некад су зазирали од Југословена, а сада се плаше Србије!

Зашто не би пао тај Селесао?! "Имамо испред себе најјачег могућег противника, али ја верујем да ће моји момци бити најјачи онда кад је најпотребније. Играће за свој народ, за своје породице, пријатеље... Они су свакако хероји, шта год да ураде у финалу, јер су нам свима вратили наду да су чуда и даље могућа", рекао је српски селектор јасно стављајући свима до знања да његова екипа нема намеру да остане само финалиста Мундијалита.

Фудбал 19.06.2015 | 23:45

Историјска граница је већ померена, омладинска селекција Србије већ се златним словима уписала у историју најважније споредне ствари на свету у нашој земљи и њен успех ће се заувек остати у аналима овог нашег напаћеног фудбала, који је коначно угледао светло на крају тунела. Ипак, ова генерација има прлику да постане бесмртна, попут чувене и већ милион пута препричане генерације "Чилеанаца", последње са ових простора којој је пошло за руком да се попење на кров света.

Ниједна српска национална селекција никада није била ни близу светског трона, па су самим тим изабраници Вељка Пауновића у нашем народу већ постали шампиони. Ипак, са тим се не би сложили у табору српског тима, који се не задовољава самим пласманом у финале.
"Имамо испред себе најјачег могућег противника, али ја верујем да ће моји момци бити најјачи онда кад је најпотребније. Играће за свој народ, за своје породице, пријатеље... Они су свакако хероји, шта год да ураде у финалу, јер су нам свима вратили наду да су чуда и даље могућа", рекао је српски селектор јасно стављајући свима до знања да његова екипа нема намеру да остане само финалиста Мундијалита.

Још када су пре одласка на Нови Зеланд Рајковић, Максимовић и Живковић храбро говорили да је циљ пласман на светски трон, многи су са благим подсмехом реаговали на то, али су они показали да су тим за велика дела. То се најбољи начин може описати оним хладнокрваним пеналом Максимовића у одлучујућој серији против Сједињених Америчких Држава, какав срспки фудбал не памти. Била је то ситуација са којом се млади везиста суочио први пут у животу, али то за њега није представљало никакав проблем.

О Бразилцима не треба превише трошити речи, они су се већ показали и доказали на досадашњем току турнира, а у полуфиналу против Сенегала свима су ставили до знаја да њих ништа друго не занаима осим шампионског трофеја.
"Нека притисак буде на њима, ми ћемо играти онако како најбоље знамо и будите сигурни да им неће бити лако. Такмичење је веома исцрпљујуће, напорно, ја сам одиграо до сада свих 630 минута, али остало је снаге за још један корак. У финалу ће одлучити веће срце, али и хладна глава... Ми смо показали да имамо и једно и друго", рекао је Максимовић.

Орлићи су снагу свог карактера већ показали у сва три меча нокаут фазе. Мађарска и Мали су елиминисали после продужетака, а већ поменути Американци у пенал Серији. Бразилци су пре канонаде против Сенегала докторирали једанаестерце у мечевима са Уругвајем и Португалијом, где су ипак показали колико су рањиви и где наша селекција може да тражи своју шансу.
"Имали смо неколико добрих партија, али и одређене проблеме. Ипак, као тим смо порасли кроз тешке утакмице и у полуфиналу одиграли савршено. Веома сам задовољан са свом тимом у целини. Када нико не постигле гол против нас то значи да наша одбрана одлично функционише, а то је напор комплетног тима", рекао је селектор Бразила Рожерио Микеле.

Бразилци су постигли пет голова у полуфиналу против Сенегала, али мрже ривала нису тресли ни у осмини финала, нити у четвртфиналу. Ипак, мрежа Селесаоа се није затресла још од меча другог кола групне фазе такмичења и утакмице против Мађара. Од тада су прошла невероватна 502 минута. Селектор Пауновић најављује напад на светски трон, али остаје да се види да ли ће Србија као и против Малија кренути свим силама напред или ће ипак мало опрезније ући у меч, баш као и њен ривал који ће сигурно бити обазривији него у полуфиналу, свестан да наспрам себе има екипу која са својим контранападима понекад подсети на шампиона Европе - Барселону.

Бразилци ће поред традиционалног размишљања о нападачким акцијама, морати да направе план како би зауставе вихорна крила Живковића и Гаћиновића, константно опасне бекове Гајића и Антонова, али и беспрекорно тачне пасове Максимовића и Милинковић Савића, као и да пронађу начин да протуре лопту својим нападачима поред неуморног Саше Здјелара. У корнере се вероватно претерано ни не уздају, јер се на турниру још није појавио тај који би надскочио Вељковића и Бабића. Са друге стране, морали би озбиљно да припазе на своје, посебно када се на терену буде појавио џокер Шапоњић.

Како нам недавно рече легендарни Драгослав Шекуларац. Као што смо ми некада у фудбалу највиже зазирали Совјета, тако су се и Бразилци увек плашили Југословена. Е па овога пута озбиљно стрепе од Србије!