SP: Nekad su zazirali od Jugoslovena, a sada se plaše Srbije!

Zašto ne bi pao taj Selesao?! "Imamo ispred sebe najjačeg mogućeg protivnika, ali ja verujem da će moji momci biti najjači onda kad je najpotrebnije. Igraće za svoj narod, za svoje porodice, prijatelje... Oni su svakako heroji, šta god da urade u finalu, jer su nam svima vratili nadu da su čuda i dalje moguća", rekao je srpski selektor jasno stavljajući svima do znanja da njegova ekipa nema nameru da ostane samo finalista Mundijalita.

Fudbal 19.06.2015 | 23:45

Istorijska granica je već pomerena, omladinska selekcija Srbije već se zlatnim slovima upisala u istoriju najvažnije sporedne stvari na svetu u našoj zemlji i njen uspeh će se zauvek ostati u analima ovog našeg napaćenog fudbala, koji je konačno ugledao svetlo na kraju tunela. Ipak, ova generacija ima prliku da postane besmrtna, poput čuvene i već milion puta prepričane generacije "Čileanaca", poslednje sa ovih prostora kojoj je pošlo za rukom da se popenje na krov sveta.

Nijedna srpska nacionalna selekcija nikada nije bila ni blizu svetskog trona, pa su samim tim izabranici Veljka Paunovića u našem narodu već postali šampioni. Ipak, sa tim se ne bi složili u taboru srpskog tima, koji se ne zadovoljava samim plasmanom u finale.
"Imamo ispred sebe najjačeg mogućeg protivnika, ali ja verujem da će moji momci biti najjači onda kad je najpotrebnije. Igraće za svoj narod, za svoje porodice, prijatelje... Oni su svakako heroji, šta god da urade u finalu, jer su nam svima vratili nadu da su čuda i dalje moguća", rekao je srpski selektor jasno stavljajući svima do znanja da njegova ekipa nema nameru da ostane samo finalista Mundijalita.

Još kada su pre odlaska na Novi Zeland Rajković, Maksimović i Živković hrabro govorili da je cilj plasman na svetski tron, mnogi su sa blagim podsmehom reagovali na to, ali su oni pokazali da su tim za velika dela. To se najbolji način može opisati onim hladnokrvanim penalom Maksimovića u odlučujućoj seriji protiv Sjedinjenih Američkih Država, kakav srspki fudbal ne pamti. Bila je to situacija sa kojom se mladi vezista suočio prvi put u životu, ali to za njega nije predstavljalo nikakav problem.

O Brazilcima ne treba previše trošiti reči, oni su se već pokazali i dokazali na dosadašnjem toku turnira, a u polufinalu protiv Senegala svima su stavili do znaja da njih ništa drugo ne zanaima osim šampionskog trofeja.
"Neka pritisak bude na njima, mi ćemo igrati onako kako najbolje znamo i budite sigurni da im neće biti lako. Takmičenje je veoma iscrpljujuće, naporno, ja sam odigrao do sada svih 630 minuta, ali ostalo je snage za još jedan korak. U finalu će odlučiti veće srce, ali i hladna glava... Mi smo pokazali da imamo i jedno i drugo", rekao je Maksimović.

Orlići su snagu svog karaktera već pokazali u sva tri meča nokaut faze. Mađarska i Mali su eliminisali posle produžetaka, a već pomenuti Amerikanci u penal Seriji. Brazilci su pre kanonade protiv Senegala doktorirali jedanaesterce u mečevima sa Urugvajem i Portugalijom, gde su ipak pokazali koliko su ranjivi i gde naša selekcija može da traži svoju šansu.
"Imali smo nekoliko dobrih partija, ali i određene probleme. Ipak, kao tim smo porasli kroz teške utakmice i u polufinalu odigrali savršeno. Veoma sam zadovoljan sa svom timom u celini. Kada niko ne postigle gol protiv nas to znači da naša odbrana odlično funkcioniše, a to je napor kompletnog tima", rekao je selektor Brazila Rožerio Mikele.

Brazilci su postigli pet golova u polufinalu protiv Senegala, ali mrže rivala nisu tresli ni u osmini finala, niti u četvrtfinalu. Ipak, mreža Selesaoa se nije zatresla još od meča drugog kola grupne faze takmičenja i utakmice protiv Mađara. Od tada su prošla neverovatna 502 minuta. Selektor Paunović najavljuje napad na svetski tron, ali ostaje da se vidi da li će Srbija kao i protiv Malija krenuti svim silama napred ili će ipak malo opreznije ući u meč, baš kao i njen rival koji će sigurno biti obazriviji nego u polufinalu, svestan da naspram sebe ima ekipu koja sa svojim kontranapadima ponekad podseti na šampiona Evrope - Barselonu.

Brazilci će pored tradicionalnog razmišljanja o napadačkim akcijama, morati da naprave plan kako bi zaustave vihorna krila Živkovića i Gaćinovića, konstantno opasne bekove Gajića i Antonova, ali i besprekorno tačne pasove Maksimovića i Milinković Savića, kao i da pronađu način da proture loptu svojim napadačima pored neumornog Saše Zdjelara. U kornere se verovatno preterano ni ne uzdaju, jer se na turniru još nije pojavio taj koji bi nadskočio Veljkovića i Babića. Sa druge strane, morali bi ozbiljno da pripaze na svoje, posebno kada se na terenu bude pojavio džoker Šaponjić.

Kako nam nedavno reče legendarni Dragoslav Šekularac. Kao što smo mi nekada u fudbalu najviže zazirali Sovjeta, tako su se i Brazilci uvek plašili Jugoslovena. E pa ovoga puta ozbiljno strepe od Srbije!