Гладовањем до дужег и здравијег живота

Особе које пет дана месечно “гладују”, дуже живе, открили су научници.

Здравље 19.06.2015 | 10:16

Људи који су барем једном недељно упола смањивали калоријски унос имали су мање знакова старења, нижи ризик од дијабетеса, срчаних болести и рака, у поређењу са групом која није гладовала.

Рање студије показале су да је потпуно гладовање током кратких временских периода врло корисно, али да није погодно за све, на пример, старије и болесне људе.

Истраживачи су зато кренули у потрагу за планом исхране који ће имати исте резултате као гладовање. Испоставило се да је максималан број калорија који може да се уноси у данима “поста”, 1.090, односно 725 како би се постогли добри резултати.

Тестирања испитаника у тромесечном периоду показала су општи пад нивоа глукозе у крви за шест процената, док је у данима гладовања био мањи за 10 одсто. Такође, у крви испитанка смањио се ниво ИГФ1 хемикалије која се повезује са старењем и то за 24 одсто.

Валтер Лонго, водећи истраживач Универзитета у Јужној Калифорнији каже: “Људи се тешко придржавају строгог поста, а он може бити чак и опасан. Зато смо развили сложену дијету која покреће исте ефекте у телу”. Он препоручује да се у данима гладовања исхрана састоји од поврћних супа, енергетских плочица, чаја од камилице и суплемената

Испитаницима је у дане поста било прописано 11 до 14 процената протеина, 42 до 43 одсто угљених хидрата и 44 до 46 одсто масноћа. Преосталих 25 дана у месецу хранили су се нормално.

Иако је студија на људима није обухватила велики број испитаника (само 19), ослонила се на испитивање које је тим Универзитета у Јужној Калифорнији спровео над мишевима.

Глодари су били на изузетно рестриктивној дијети током четири дана у месецу, а научници су открили да се након такве промене мишићи, кости, јетра, мозак и имуне ћелије регенеришу.

Животиње које су биле на таквом режиму исхране живеле су дуже, имале мање запаљенских болести и боље су училе.

Б 92