Ћирилична штампа ослобођена пореза?

Хоће ли ћирилица бити ослобођена пореза? Сматрајући да је ово писмо угрожено две дневне новине у Србији, које текстове објављују на ћирилици, траже од државе да буду потпуно ослобођене плаћања пореза. Садржај је важнији од писма на ком се штампа, један је од бројних одговора на идеју коју су пласирале „Политика“ и „Вечерње новости“.

Србија 19.06.2015 | 07:35

Иницијатива за укидање пореза за ћириличне штампане медије покренута је са уверењем да ће тако бити “заштићено не само наше писмо, већ и углед професије”. Суштина те идеје је да држава на тај начин не само поведе рачуна о новинама које се штампају на ћирилици, него да да подстрек и осталим медијима да почну да користе ово писмо.

“Нико нема ништа против латинице. Напротив, латиница се неупоредиво више користи у јавном животу, у натписима. У центру Београда када станете у Кнез Михаиловој не знате да ли сте у Лондону или Београду. Дакле, апсолутна доминација латинице и ово је само покушај да се ћирилица спаси, ништа друго”, рекао је Ратко Дмитровић, генерални директор и главни уредник "Вечерњих новости".

Новинари чији се текстови објављују на латиници, склони су да овакву идеју назову бесмислицом.

“Можда може уследити иницијатива да неке новине које преузме рецимо Српска православна црква, која је иначе ослобођена разних пореза, буду ослобођене и још неких дажбина сем пореза, типа плаћања струје, воде и тако даље”, каже колумниста листа “Данас” Дража Петровић.

Предлог да се новине које се штампају ћирилицом ослободе плаћања пореза стигла је у јеку скупштинске иницијативе да се смањи ПДВ на дневне, монографске и серијске публикације са 10 на пет одсто, али и у атмосфери вишегодишње забринутости конзервативних друштвених снага и интелектуалаца за судбину ћирилице. Већ годинама се појављују разноразне иницијативе које алармирају јавност због наводне угрожености ћирилице. Па се тако и на градским фасадама могу видети бројни графити с поруком - “Пиши ћирилицом”.

Као један од аргумената ослобађања од пореза новина које се штампају на ћирилици иницијатори су потегли и то да њихови листови нису поклекли пред таласом таблоидног журнализма, због чега су се свесно одрекли дела тиража. Сами су на тај начин поставили питање да ли се професионалност медија мери садржајем или писмом на којем је садржај објављен.

Говорећи управо о ауторима предлога, писац Светислав Басара у својој дневној новинској колумни примећује: “Одувек ме је фасцинирало филигранско умеће српских родољубаца да националне и личне интересе споје у складну целину, у којој се - од силине љубавног спајања - више не разазнаје шта је национално, а шта лично.”

Тешко да је случајно што су и ћириличну иницијативу пригрлили управо листови који су у јавности препознатљиви као стуб такозваног “патриотског” новинарства.

На текстове који су у њима објављивани током година подсећа писац Срђан Тешин примећујући да је суштина о чему се пише а не којим се писмом пише.

“Сетимо се само оних грозота које су 90-их биле штампане у 'Политици' или 'Новостима' или новосадском 'Дневнику' који су и данас на ћирилици, па није било већег треша од тога. Ако су мислили на данашњу булеварску штампу онда је потпуно апсурдно, јер праве некакву врсту одмака од нечега што је феномен и није везано за писмо”, наводи Тешин.

Један од иницијатора Ратко Дмитровић образлажући предлог каже да је невероватно да у Београду излази девет дневних листова а да су само два на ћирилици.

“Дакле, 7:2. То једноставно није нормално с обзиром да је ћирилица национално писмо, да је службено писмо, да је наравно и латиница у употреби што нико не спори и нико то не доводи у питање. Одатле је кренула иницијатива хајде да видимо да добијемо неке бенефите на тај рачун тим пре што ћирилица троши од 20 до 25 одсто више простора. Ово је покушај нас који мислимо да би ћирлица у Србији требало да буде равноправна са латиницом”, објашњава Дмитровић.

То је на неки начин наметање нечега, сматра Дража Петровић, који је током своје каријере радио и у листовима који су излазили на ћирилици.

“Ћирилица је једно лепо писмо, и ја га користим, потписујем се на ћирилици а пишем на латиници. Мислим да новине треба да се разликују по томе какве су им концепције и уређивачке политике а не по томе на ком се писму штампају”, каже Петровић.

Одговарајући на критике које се чују ових дана, Ратко Дмитровић се слаже се да је садржај доминантан, али не види разлог због чега толика узбуна ако неко каже да ћирилицу треба сачувати и на овај начин.

Полемика у јавности се тек захуктава. Колумниста Дража Петровић закључује “да је данас у Србији веће “херојство” ако пишете критички, рецимо о Влади него што се штампате на чирилици”.

Уместо покушаја да се ћирилица “заштити” тако што ће се новине које се штампају на овом писму ослободити пореза можда би могло да се размисли, како се чуло у овој полемици, да се новине које нису таблоидне ослободе пореза а оне које објављују кич и шунд додатно опорезују.

Извор: РСЕ