А зар је неко могао очекивати нешто друго?!

Фудбалска репрезентација Србије поразом од Данске (0:2), шансе за пласман на Европско првенство свела на теорију.

Фудбал 15.06.2015 | 08:00

Орлови, вољно сте! И после пораза у Копенхагену тињаће нада да можемо да се пласирамо на смотру најбољих европских селекција, али илузија о томе да нешто вредимо у највећем и најпопуларнијем спорту дефинитивно је - убијена. Знали смо да добијамо јаче шамаре, да црвенимо после пораза од лилипутанаца, али Данци су нам исцртали границу. Између нас неозбиљних и оних озбиљних – 0:2.

Да. можемо сад да причамо о утисцима, како смо у наставку сабили Данце у мишију рупу и промашили три зицера... Али било би то криво гледања на суштину проблема. Актуелна генерација репрезентативаца Србије остала је само на једном освојеном боду, не стидивши се да експресно срља у пропаст и пообара силне негативне рекорде. Тај бод права је слика и прилика живог блата српског фудбала из кога могу да се извуку само Пауновићеви Орлићи.

Имали смо период добре игре у Копенхагену, али и аномалије које већ пет година у стопу прате наш национални тим. Репрезентација без истинског лидера и није репрезентација, а друштво просечних и недовољно амбициозних није способно да преокрене меч и када им се ривал нуди. По командној одговорности кривицу сноси и селектор Радован Ћурчић који није успео тим да покрене са мртве тачке. Али да будемо груби и да направимо паралелу: када бордел не ради добро, газда не мења постељину него девојке. Наш национални Савез променио је силне војсковође, али је војска остала иста. Време је да се можда ова генерација "пометла" сама... Стисак руке за приказано у Копенхагену заслужио је само човек великог срца Владимир Стојковић и донекле Немања Матић... А, остали? Па зар сте од њих стварно очекивали нешто друго.

Парадирао је Радован Ћурчић током мини припрема у Аустрији са фасциклом пуном важних података о игри Данске. Међутим, уместо лавова који ће кидисати на домаћина, искусни стратег имао је у тиму пун буљук момака који су могли да се „похвале“ наивношћу француских собарица. Наивно и млитаво- то су најбољи епитети који могу да се окарактеришу игра Орлова у првом полувремену у Копенхагену.

Поред тога што није било жара у њиховим очима српски репрезентативци су показали да ништа нису научили из претходних грешака. Недопустиво за професионалце са тако јаким уговорима. Опет као и у Београду добили су лекцију из модерног фудбала и убитачног нападача. После три додира Динамити су избацили комплетну поставу гостију из игре, а усамљени Поулсен одапео је прецизан шут са 16 метара, оставивши могућност Ивановићу и Настасићу да се сударе-попут аматера.

То више није никаква новост: игра репрезентације Србије била је лако читљива. Равнотежу у манверу успостављала је само класа Матића, Фејса је имао недефинисану улогу, док се Лазар Марковић одбијао о снажна рамена данских репрезентативаца. Имали смо само један шут у оквир гола преко Зорана Тошића, а брзопотезну данску трагедију спречио је сада већ хронични јунак Србије Владимир Стојковић. После очајне реакције Настасића, који је допустио Хјобјергу да га „навуче“ и обори за пенал у изгубљеној ситуацији, гиљотина је била спремна. Чекало се само да Агер да знак за српско погубљене, али је бивши чувар мреже Партизана поново имао улогу спасиоца. Одбрањеним пеналом, баш као у Јерменији, оставио је Орлове у животу.

Пошто су потрошили цело прво полувреме наши репрезентативци су се пренули у наставку. Али када већину мечева у квалификацијама не одиграш храбро,онда те и срећа напусти. Старо, спортско правило. Гледао је у небо и псовао Радован Ћурћић после промашаја Митровића, Марковића, Љајића... Континуирани напади нису огребали данску одбрану, а домаћин је чекао прилику да улови неку грешака нервозног тима. И успео је у томе. Фејса је направио једну од бројних грешака, отворио контру домаћину који је други Полсен завршио на прави начин- 2:0.

Град светлости нас врло вероватно неће видети. У Србији је фудбалски мрак.