A zar je neko mogao očekivati nešto drugo?!

Fudbalska reprezentacija Srbije porazom od Danske (0:2), šanse za plasman na Evropsko prvenstvo svela na teoriju.

Fudbal 15.06.2015 | 08:00

Orlovi, voljno ste! I posle poraza u Kopenhagenu tinjaće nada da možemo da se plasiramo na smotru najboljih evropskih selekcija, ali iluzija o tome da nešto vredimo u najvećem i najpopularnijem sportu definitivno je - ubijena. Znali smo da dobijamo jače šamare, da crvenimo posle poraza od liliputanaca, ali Danci su nam iscrtali granicu. Između nas neozbiljnih i onih ozbiljnih – 0:2.

Da. možemo sad da pričamo o utiscima, kako smo u nastavku sabili Dance u mišiju rupu i promašili tri zicera... Ali bilo bi to krivo gledanja na suštinu problema. Aktuelna generacija reprezentativaca Srbije ostala je samo na jednom osvojenom bodu, ne stidivši se da ekspresno srlja u propast i poobara silne negativne rekorde. Taj bod prava je slika i prilika živog blata srpskog fudbala iz koga mogu da se izvuku samo Paunovićevi Orlići.

Imali smo period dobre igre u Kopenhagenu, ali i anomalije koje već pet godina u stopu prate naš nacionalni tim. Reprezentacija bez istinskog lidera i nije reprezentacija, a društvo prosečnih i nedovoljno ambicioznih nije sposobno da preokrene meč i kada im se rival nudi. Po komandnoj odgovornosti krivicu snosi i selektor Radovan Ćurčić koji nije uspeo tim da pokrene sa mrtve tačke. Ali da budemo grubi i da napravimo paralelu: kada bordel ne radi dobro, gazda ne menja posteljinu nego devojke. Naš nacionalni Savez promenio je silne vojskovođe, ali je vojska ostala ista. Vreme je da se možda ova generacija "pometla" sama... Stisak ruke za prikazano u Kopenhagenu zaslužio je samo čovek velikog srca Vladimir Stojković i donekle Nemanja Matić... A, ostali? Pa zar ste od njih stvarno očekivali nešto drugo.

Paradirao je Radovan Ćurčić tokom mini priprema u Austriji sa fasciklom punom važnih podataka o igri Danske. Međutim, umesto lavova koji će kidisati na domaćina, iskusni strateg imao je u timu pun buljuk momaka koji su mogli da se „pohvale“ naivnošću francuskih sobarica. Naivno i mlitavo- to su najbolji epiteti koji mogu da se okarakterišu igra Orlova u prvom poluvremenu u Kopenhagenu.

Pored toga što nije bilo žara u njihovim očima srpski reprezentativci su pokazali da ništa nisu naučili iz prethodnih grešaka. Nedopustivo za profesionalce sa tako jakim ugovorima. Opet kao i u Beogradu dobili su lekciju iz modernog fudbala i ubitačnog napadača. Posle tri dodira Dinamiti su izbacili kompletnu postavu gostiju iz igre, a usamljeni Poulsen odapeo je precizan šut sa 16 metara, ostavivši mogućnost Ivanoviću i Nastasiću da se sudare-poput amatera.

To više nije nikakva novost: igra reprezentacije Srbije bila je lako čitljiva. Ravnotežu u manveru uspostavljala je samo klasa Matića, Fejsa je imao nedefinisanu ulogu, dok se Lazar Marković odbijao o snažna ramena danskih reprezentativaca. Imali smo samo jedan šut u okvir gola preko Zorana Tošića, a brzopoteznu dansku tragediju sprečio je sada već hronični junak Srbije Vladimir Stojković. Posle očajne reakcije Nastasića, koji je dopustio Hjobjergu da ga „navuče“ i obori za penal u izgubljenoj situaciji, giljotina je bila spremna. Čekalo se samo da Ager da znak za srpsko pogubljene, ali je bivši čuvar mreže Partizana ponovo imao ulogu spasioca. Odbranjenim penalom, baš kao u Jermeniji, ostavio je Orlove u životu.

Pošto su potrošili celo prvo poluvreme naši reprezentativci su se prenuli u nastavku. Ali kada većinu mečeva u kvalifikacijama ne odigraš hrabro,onda te i sreća napusti. Staro, sportsko pravilo. Gledao je u nebo i psovao Radovan Ćurćić posle promašaja Mitrovića, Markovića, Ljajića... Kontinuirani napadi nisu ogrebali dansku odbranu, a domaćin je čekao priliku da ulovi neku grešaka nervoznog tima. I uspeo je u tome. Fejsa je napravio jednu od brojnih grešaka, otvorio kontru domaćinu koji je drugi Polsen završio na pravi način- 2:0.

Grad svetlosti nas vrlo verovatno neće videti. U Srbiji je fudbalski mrak.