Само једном човјек буди, не лажи ме

Кабадахијски начин вођења ентитета довео је исти пред економски и политички банкрот.

Краткотрајни, 24-часовни, излазак Игора Радојичића из Клуба Посланика СНСД у Народној Скупштини РС ваљда је и последњим оптимистима, али не и РТРС, сигнал да од Милорада Додика и његове дугогодишње владавине на концу нема ништа. Велика нула.

Камен се кренуо котрљати и неће га зауставити нити један патетични твит бившег Предсједника Скупштине и човјека који много воли да о себи говори у другом лицу, рачунајући ваљда да у том другом лицу има нешто више образа и личног става.

Кабадахијски начин вођења ентитета довео је исти пред економски и политички банкрот. Укупан дуг Републике Српске је 5 и по милијарди марака. И расте! Задуживања код комерцијалних банака, задуживање трезорским записима, задуживање код међународних банака једина је развојна карта овог СНСД-а и партнера му у власти. СНСД је имао већину и превласт у свим сферама власти, могао је преокрене земљу и покрене је, а погледајте сами око себе шта су направили. Осим ако не вјерујете својим очима, већ њима.

У власти сједе грамзиви дилетанти, са вишком ега и мањком аргумената. Политички ова аутистична власт нема у свијету ни једног корисног партнера и савезника до прескупо плаћених лобиста који не служе ничему. Ријетки из свијета који дођу и буду угошћени у згради Владе, најскупљем административном здању у регији, исмијавају касније непотребно велике, бескорисне кичасте кабинете у које није уграђен ни један домаћи производ.

Раскошна зграде Владе као јединствен симбол политичке импотенције наслања се на трошни вртић са оградом која се распада, са малишанима који су тако од малих ногу свједоци једне раскалашне и умно сакате амбиције. Ту дјецу ова власт је задужила чим су се родили. А чека их разваљен образовни систем. Чекају их понижени љекари у здравству. Чекају их незадовољни и немоћни родитељи.

Паре од продаје Телекома потрошене су у једнократне манифестационе пројекте и финансирање сулудих бизнис планова Милорадових другара и савјетника који су пропали и прије него су почели. Пред међународним судовима инвеститори најављивани као спасиоци туже данас Републику Српску за неиспуњене услове тајних Уговора на милионске износе а без и да су уложили и једну марку овдје.

Бирач, пропао. Рафинерија, пропада. Гацко упитно. Прескупи ауто пут још дуго неће да води нигдје.

Бескарактерни, кратковиди, тирански вођа опсједнут моћу и спреман на криминалне погрешке довео је своју мисију до краја. Које год подручје друштва погледате ова Власт га је згазила у корист један посто друштва. Резултат је апатија, безнађе, разочарење, узнапредовали национализам и нетолеранција у сврху једнократних политичких циљева.

Резултат је погрешно усмјерен бијес.

Резултат је и то да од овако катастрофалне власти народ излаз мора тражити у овако катастрофалној опозицији.

На концу, посљедице оваквог чињења Милорада Додика су увелико ту, као и посљедице оваквог нечињења народа који овај циркус скоро деценију већински посматра мирно и са потпуним одобравањем.

Ријетки који су говорили, НЕ ВАЉА, анатемисани су, обиљежени и прозвани сваки пут када су проговорили.
Накнадна памет можда донесе неку корист некој наредној генерацији. Овој не. Нема те позитивне математике са волико нула. Ова народна већина ће се тако морати суочити са собом на најбруталнији начин и ако буде среће, можда извуче и неку поуку.

И то ће, а ако се деси, бити какав такав корак овог друштва напријед.

Извор: Бука (Аутор: Александар Трифуновић)