Информације јесу јавне, али их је тешко добити

Јавност рада извршних власти у БиХ, иако је побољшана у односу на период прије десетак година, и даље је испод нивоа европских стандарда који важе у земљама ЕУ.

Босна и Херцеговина 18.05.2015 | 12:44

Примјера ради, многе европске владе, попут оних у нордијским земљама, материјале за своје сједнице стављају на увид јавности и прије засједања, када се ти акти усвајају, а чак и наши сусједи Хрвати имају отворену владу тако што новинари имају право присуствовати сједницама Владе током цијелог засједања.

С друге стране, у БиХ се ријетко одржавају прес-конференције након сједница влада, а све чешће се медијима само шаљу саопштења након завршених сједница. Уколико су новинари заинтересовани за материјале, морају их тражити "пјешке", односно контактирати или бирое за односе са јавношћу или, понекад, вући за рукав министре како би им доставили тражене информације.

Милкица Милојевић, предсједник Удружења новинара "БХ новинари" и новинар са дугогодишњим искуством, тренутно запослена у дневним новинама "Блиц", каже да је јавност рада институција генерално јако лоша. Истиче да је као новинар највише искустава имала сарађујући с Владом РС, мада се, како је истакла, исте критике могу упутити било којем нивоу власти у БиХ.

Према њеном мишљењу, кривци за такво стање нису само запослени у јавним институцијама, него и сами новинари, којима, како је истакла, недостаје солидарности и заједничких активности којима би притискали власти на отвореније дјеловање.

Према њеним ријечима, дио проблема је и то што се медији и јавност често баве питањима која нису релевантна за живот обичних грађана попут глобалних догађаја, војних парада и односа између свјетских сила. "Већ годину дана бањалучко насеље Чесма нема мост, а ми се бавимо тиме колико тенкова је било на паради у Москви", навела је она.

Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, истиче да би власти у БиХ требало да се угледају на хрватски примјер, у којој су сједнице јавне. Он подсјећа да је слично било и за вријеме прве владе Милорада Додика 1998. године. "Данас се новинарима чак онемогућују прес-конференције, вјероватно из разлога да не би постављали неугодна питања", рекао је Вукелић.

У Бироу за односе са јавношћу Владе РС бране се да транспарентности рада придају велику пажњу, а то поткрепљују чињеницом да ће, како кажу, у наредном периоду покренути пројекат "Отворена Влада".

"Тим пројектом је предвиђено да се у наредних неколико мјесеци покрене интернет портал гдје ће редовно бити објављивани сви релевантни подаци којима располаже Влада РС, и који ће, у складу са Законом о слободи приступа информацијама, бити доступни свим грађанима и широј јавности", навели су они.

Они тврде да новинари имају могућност да прате рад Владе РС било кроз саопштења или кроз присуство прес-конференцијама које организује Биро и свако од министарстава.

У Влади ФБиХ наводе да поштују све одредбе Пословника о раду Владе ФБиХ, којим је предвиђено како се саопштавају информације о раду.
"Влада одређује који се материјали о питањима која се разматрају на сједницама Владе и њених радних тијела не могу ставити на располагање представницима медија.

Премијер може након одржане сједнице организовати разговоре, интервјуе или прес-конференције о питањима која су разматрана на сједници Владе, а може одлучити и да чланови Владе организују те видове информирања о питањима из свог дјелокруга која су разматрана на сједници Владе", истакли су они, уз напомену да такву могућност имају и министри.

И у Савјету министара БиХ слично кажу, уз напомену да су сви материјали доступни на њиховој интернет страници.

Извор: Независне