Прича о Бошку и Адмири

Млади и заљубљени, иако различитих националности у времену када је то било скоро па немогуће, припремали су венчање и бег из неподношљиве стварности. Зауставио их је снајпер.

Босна и Херцеговина 18.05.2015 | 09:42

На данашњи дан пре 22 година погинули су сарајевски Ромео и Јулија, Бошко Бркић и Адмира Исмић. Ови двадесетпетогодишњаци, 18. маја 1993. године, у покушају да побегну од зла и лудила које је задесило њихову земљу, убијени су на Врбања мосту.

Срби нису убили сарајевског Ромеа и Јулију, то су учиниле босанске Шеве!

Млади и заљубљени, иако различитих националности у времену када је то било скоро па немогуће, припремали су венчање и бег из неподношљиве стварности.

Тог кобног мајског дана у поподневним сатима, у нади да ће успети да побегну из Сарајева постали су Ромео и Јулија.

Бошков отац је умро, а мајка и брат отишли у Србију. У Сарајеву није имао никога, осим своје средњошколске љубави Адмире. Како је он остао због ње у Сарајеву, тако је она жељела с њим да оде у Србију.

На данашњи дан пре 22 године, на Врбања мосту, снајперским хицем убијени су Бошко и Адмира, а њихова тела су седам дана лежала на улици.

Слика мртвих тела Ромеа и Јулије из Сарајева, како загрљени леже на сарајевском мосту, обишла је свет.

Седам дана након што су убијени, Војска РС извукла је њихова тела са моста и сахранила их у Лукавици. По завршетку рата, 1996, на иницијативу и жељу Адмириних родитеља, њихови посмртни остаци су пребачени на гробље Лав у Сарајеву и заједно сахрањени.

За њихово убиство нико није одговарао: кривци нису нађени.

“Ма каква Јулија, какав Ромео, нико се није тако волио…”

Извор: Телеграф