Priča o Bošku i Admiri

Mladi i zaljubljeni, iako različitih nacionalnosti u vremenu kada je to bilo skoro pa nemoguće, pripremali su venčanje i beg iz nepodnošljive stvarnosti. Zaustavio ih je snajper.

Bosna i Hercegovina 18.05.2015 | 09:42

Na današnji dan pre 22 godina poginuli su sarajevski Romeo i Julija, Boško Brkić i Admira Ismić. Ovi dvadesetpetogodišnjaci, 18. maja 1993. godine, u pokušaju da pobegnu od zla i ludila koje je zadesilo njihovu zemlju, ubijeni su na Vrbanja mostu.

Srbi nisu ubili sarajevskog Romea i Juliju, to su učinile bosanske Ševe!

Mladi i zaljubljeni, iako različitih nacionalnosti u vremenu kada je to bilo skoro pa nemoguće, pripremali su venčanje i beg iz nepodnošljive stvarnosti.

Tog kobnog majskog dana u popodnevnim satima, u nadi da će uspeti da pobegnu iz Sarajeva postali su Romeo i Julija.

Boškov otac je umro, a majka i brat otišli u Srbiju. U Sarajevu nije imao nikoga, osim svoje srednjoškolske ljubavi Admire. Kako je on ostao zbog nje u Sarajevu, tako je ona željela s njim da ode u Srbiju.

Na današnji dan pre 22 godine, na Vrbanja mostu, snajperskim hicem ubijeni su Boško i Admira, a njihova tela su sedam dana ležala na ulici.

Slika mrtvih tela Romea i Julije iz Sarajeva, kako zagrljeni leže na sarajevskom mostu, obišla je svet.

Sedam dana nakon što su ubijeni, Vojska RS izvukla je njihova tela sa mosta i sahranila ih u Lukavici. Po završetku rata, 1996, na inicijativu i želju Admirinih roditelja, njihovi posmrtni ostaci su prebačeni na groblje Lav u Sarajevu i zajedno sahranjeni.

Za njihovo ubistvo niko nije odgovarao: krivci nisu nađeni.

“Ma kakva Julija, kakav Romeo, niko se nije tako volio…”

Izvor: Telegraf