Газде радницима отимају и минималац!

Велики број послодаваца у Србији крши закон. У кешу враћају најчешће 5-6 хиљада динара после уплате од 21.000. Међу најугроженијима запослени у малим и средњим предузећима.

Србија 17.05.2015 | 16:15

У Србији све чешће траже од својих запослених да им врате део зараде, чак и од минминалне, која у нашој земљи износи око 21.000 динара?!

Пошто по закону није могуће исплаћивати плату мању од минималца, многим радницима се званично исплаћује минимум, уз обавезу да запослени, затим, фирми врати у кешу, најчешђе од 5.000 до 6.000 динара.

Ово се, најчешће дешава у малим и средњим предузећима која се баве индустријом и трговином. Према речима Ивице Цветановића, председника Конфедерације слободних синдиката (КСС), у овај синдикат све чешђе стижу такве пријаве, па су поступци у току.

"Новокомпоновани послодавци немају социјалну културу и веома су окрутни према својим радницима. Често не дефинишу у уговорима ни радно време запосленом, па се дешава да за тако мизерну плату они раде од јутра до сутра", упозорава Цветановић.

Према речима нашег саговорника, лоше стање на српском тржишту рада и велика понуда радне снаге утиче на људе да пристају и на овакве уцене својих послодаваца.

"Неопходно је да утврдимо стратешку политику запошљавања и да утичемо на послодавце кроз удружења и привредне коморе", каже Цветановић.

Да видимо ко и како запошљава људе. Сведоци смо да у таквом окружењу радници не могу ни да оснују синдикат који ће се борити за њихова права.

За Цветановића је важна и едукација послодаваца. Данашњи власници фирми руководе се само стицањем што већег профита, а о правима радника и не размишљају. Зато се дешава да људи раде и за мање од најниже гарантоване суме.

У Асоцијацији слободних и независних синдиката Србије кажу да се о овом проблему увелико прича у Србији, али да нико “нема петљу” да ово питање стави на дневни ред.

 

По њима, најпре би морао да реагује радник који је у таквој ситуацији, али се он због страха од губитка посла не обраћа ни синдикату, а ни надлежним институцијама.

Према нашим информацијама, овакве ствари дешавају се углавном у агенцијама које се баве лизингом радника - указује Ранка Савић, председница АСНС.

Ту се власник агенције договори са послодавцем за зараду од, рецимо, 25.000 динара и то пролази кроз папире. Када радник добије плату, он у кешу и на руке врати 5.000 динара.

Нема никаквог доказа да је то урађено, па самим тим они су у немогућности да се било коме жале.

Такве фирме су, по речима Ранке Савић, све популарније у Србији, а забрињавајуће је што са њима све чешће, како каже, сарађују директори јавних предузећа.

Примера ради, у неким великим системима су постојали радници који су радили као обезбеђење или спремачице, али су проглашени технолошким вишком, па се за исти посао сада ангажују агенције, које послују по овом принципу.

"Није немогуће доказати овај вид преваре од стране послодаваца. Нажалост, наши људи чувају и такав посао", каже Савићева.

У Инспекторату за рад наглашавају да је једно од основних права запослених које произлази из рада, право на зараду и да је прописано да је послодавац дужан да је исплати запосленом у складу са законом, општим актом и уговором о раду.

Прописани су и рокови за исплату, и то најкасније до краја текућег за претходни месец. Исто важи и за достављање обрачуна. Сведоци смо, међутим, да мало фирми у Србији то поштује.

"Уколико се деси да послодавац није запосленом доставио обрачун неисплаћене зараде, односно накнаде зараде, он се може захтевом обратити инспекцији рада која ће после надзора послодавца и на основу утврђеног чињеничног стања наложити да се поступи по закону",  каже Бојан Јоцић, директор Инспектората за рад.

Овакве ситуације, тврди Јоцић, нису у надлежности инспектора рада и они не могу да утичу на оне који део новца дају на руке, а део преко рачуна, као и у случајевима када запослени по исплаћеној уговореној заради враћа послодавцу одређени новчани износ на руке.

Такве пријаве прослеђују се надлежним органима.

Извор: Вечерње НОВОСТИ