Анализа: И шта ће сад и како даље ЦСКА?!

Фајнал фор у Мадриду почео је изненађењем, које то више није. Шта даље да раде ЦСКА и Милош Теодосић? 

Кошарка 16.05.2015 | 21:40

Неке ствари на завршним турнирима Евролиге су, изгледа, неизбежне. Василис Спанулис ће у преломним моментима урадити све праве ствари, а ЦСКА, у паничном страху од још једног неуспеха, ићи из грешке у грешку и изгубити практично добијен меч.

"Нориљски никел" и други спонзори руског гиганта, у последње четири године су у тај пројекат уложили између 120 и 150 милиона евра. У данашњој кошарци се толиким новцем може купити много. Одлични играчи, најбољи скор у групној фази Евролиге и у Топ 16 фази. Очигледно не и оно најважније - титула европског првака, која витрине "армејаца" заобилази, ево већ седму годину.

Трофеј је у том периоду два пута отишао у Пиреј (баш када су браћа Ангелопулос била приморана да драстично смање буџет), једном у Тел Авив (далеко од тога да је Макаби сиротињски клуб, али на Ф4 прошле године јесте имао убедљиво најјефтинији тим)...

У недељу ћемо видети да ли ће Спанулис, против Реала или Фенербахчеа, продужити свој нестварни низ победа у полуфиналима и финалима Евролиге (7/7 - 2/2 са Панатинаикосом, 5/5 са Олимпијакосом).

Појединац, па и организација, посебно она која има на располагању све замисливе ресурсе, требало би да учи на својим грешкама и негативним искуствима. А, ЦСКА је у овом депримирајућем четворогодишњем циклусу најближи постављеном циљу био на његовом почетку - 2012. у Истанбулу.

Ево како су се, у најкраћем, догађали њихови епски сломови.

2012. финале против Олимпијакоса: у 28. минуту 53:34, у 38. минуту 60:55, на крају 61:62.

2014. полуфинале против Макабија: у 30. минуту 55:40, у 39. минуту 64:59, на крају 67:68.

2015. полуфинале против Олимпијакоса: у 37. минуту 63:54, у 39. минуту 63:66, на крају 68:70.

Једини изузетак био је Лондон 2013. и пораз од Олимпијакоса у полуфиналу 52:69, када су их Пирејци "разбијали" од почетка до краја. Мање шокантан пораз, али ништа мање разочарање.

Пробали су на клупи са Казлаускасом, Месином (који им је донео последњу титулу 2008) и сада са Итудисом, који нема раскошан "ЦВ" као први тренер, али је поред Жељка Обрадовића могао да види како се освајају трофеји. Увек имају најбоље руске играче и странце највишег реномеа, међутим, спорт није математика, па да се простим збиром чинилаца добије бројка испланирана на папиру.

У случају ЦСКА, све функционише готово беспрекорно до те, једне утакмице на Фајнал фору. То је то што, практично, гарантују милионска улагања. Али, када притисак нарасте до максимума, када дође "стани-пани", нешто ту зафали.

Тренер не изврши тактичко прилагођавање (преокрет Олимпијакоса направила је петорка са три бека и два крилна центра), лидери тима изгубе главу (Де Коло, Вимс) или "нестану" (Кириленко), наравно и рука се стегне.

И није проблем у Спанулису, ма колико велики и хладнокрван егзекутор био. Прошле године су то били Тајрис Рајс и Дејвид Блу, следеће ће бити ко зна ко... "Армејци" морају нешто радикално да промене, можда и самог Андреја Ватутина на позицији председника, јер је човек накупио толико лошег искуства да му, када дође на Фајнал фор и седне у ВИП ред крај аут-линије, на челу пише "пораз".

Исто важи за "костур" тима: Теодосић, Вимс, Каун, Хријапа, Воронцевич... Сам бог зна зашто им је усред одличне сезоне био неопходан повратак Кириленка, као једног од симбола истанбулског краха 2012.

Милош Теодосић је геније напада, али и слаба тачка у одбрани, што није никаква тајна и то га је у завршници мадридског полуфинала склонило са паркета када се решавала утакмица.

Тео је имао сјајну секвенцу крајем треће и почетком четврте четвртине, када је после нуле на полувремену везао осам поена и одвео ЦСКА на 57:49. Међутим, очекивано добра одбрана Олимпијакоса знала је да угуши његову "пик" игру, док је на другој страни остављен на ветрометини чувајући пребрзог Слукаса...

Да је Итудис знао да за Спанулиса неће бити одбране, сигурно би у финишу указао више поверења Теодосићу - у 35. минуту га извео због четири личне грешке, па га увео два пута на по један напад - који је са клупе гледао статичне нападе саиграча, гарниране трагикомичним покушајима да се висинска предност материјализује лоб пасовима под кош.

Тео је сјајан плејмејкер, у репрезентацији је доказао да је и победник, али у ЦСКА као да му није суђено. Прошлог лета потписао је нови уговор, када је са сваког аспекта, осим финансијског, било логично да потражи нови изазов. Сада мора да се носи са још једним неуспехом, који не иде стриктно њему на душу, али као члан идеалне петорке Евролиге сигурно за њега сноси значајну одговорност...

На другој страни, победу су однели велико срце, посвећеност јасној идеји и исто тако јасна подела задатака и одговорности.

Нема везе што је Спанулис до три и по минута пре краја шутирао из игре 0/11, он ће шутнути опет и при 63:54 коначно погодити тројку, која је Олимпијакосу дефинитивно улила веру да ће из бескомпромисне одбране коначно проистећи нешто добро и у нападу. Када знаш шта хоћеш и верујеш у себе, онда може и Принтезис да (са)чува Кауна...