Подмукле мигрене

Свака друга особа на планети пати од јаких главобоља. Особе са преосетљивим мозгом реагују на промене времена, прескакање оброка, поремећај ритма спавања...

Здравље 07.05.2015 | 07:53

ИСТРАЖИВАЊА су показала да само два одсто људи никада у животу није имало главобољу. С друге стране, свака друга особа је затражила помоћ лекара због неког облика несносне главобоље, са којом није била у стању да се избори. Иако има више од 200 врста главобоља, људи се највише плаше мигрене, мислећи да је најтежа и најучесталија.

- Мигрена није најчешћа главобоља, није ни најтежа, али због специфичних карактеристика које поседује јесте најпознатија. Од мигрене пати шест одсто мушкараца и 16 одсто жена на планети. Може да почне и у раном детињству, али се најчешће јавља између 20 и 40 година. Са старењем се у значаној мери проређује. Ова врста главобоље одликује се јаким пулсирајућим болом, најчешће у једној половини главе. Бол је удружен са осећајем мучнине и повраћања, неподношења буке и светла. У нападу мигрене особа има потребу да легне у замрачену и тиху просторију и да мирује - објашњава неуролог доцент др Јасна Зидверц-Трајковић, руководилац Центра за главобоље Клинике за неурологију КЦС.

Како мигрена настаје?

- Не зна се тачно. Мозак код неких људи је преосетљив на спољашње надражаје, који су за неке друге особе потпуно безазлени. Појединци са преосетљивим мозгом могу да реагују на промене времена, прескакање оброка, поремећај ритма спавања... У таквим околностима код њих долази до надражаја путева за бол главе и напада мигрене. Зато је један од првих савета особама са мигреном да покушају да препознају такозване провоцирајуће факторе и да настоје да их избегну.

На који начин се овај облик главобоље дијагностикује?

- Резултати различитих испитивања скенером или магнетном резонанцом код мигренозних особа дају уредне нормалне налазе. И сви други тестови провере су такође уредни. Прави биолошки маркер немамо, па се дијагноза поставља на основу описа особина главобоље. Једино је понекад проблем како овакве пацијенте умирити, јер због учесталих главобоља мисле да болују од можданог тумора или анеуризме. Да би им распршили сумње за тако нешто, по потреби препоручујемо и преглед скенером.

Како и колико успешно се лечи ова болест?

- Зависи од броја месечних напада. Уколико се јавља један до два напада, примењује се лечење самог мигренозног напада. Најчешће лековима из групе антиреуматика, као што је бруфен, диклофен, нимулид или савременим лековима из групе триптана, који су специјално дизајнирани за лечење мигрене. Због симптома, пожељно је да се лек узима на самом почетку главобоље, да би све протекло без мучнине. Или да се заједно са леком за бол узме и лек против повраћања. Такође се сматра да је давање лека у виду ињекције у мишић или вену далеко ефикасније, него његово узимање оралним путем, односно на уста. Ово је такође важно, јер и желудац стоји у мигрени, односно трпи мигренску блокаду.

А код пацијената који имају више од два напада?

- Поред лекова за санирање напада препоручује се и превентивна терапија. Она подразумева медикаменте који се узимају сваки дан са циљем да смање број напада главобоље и јачину наступајућег напада. Ефикасност ових медикамената откривена је случајно, па не треба да чуди што су многи међу њима кардиолошки, као и лекови за лечење депресије и епилепсије. Суштина је да се лекови увек бирају индивидуално према болеснику, његовом полу, узрасту, као и другим евентуално пратећим болестима које има. Успешност лечења се прати и путем дневника у који пацијент свакодневно записује важне детаље везане за мигрену.

 

СРЧАНИ УДАР

ОСОБЕ које имају нападе мигрене могу бити подложније срчаном удару, показује најновије истраживање спроведено на Медицинском факултету "Алберт Ајнштајн" у Њујорку. Стручни тим руковођен професором др Марчелом Бигалом, проучио је понашање 6.102 испитаника који пате од мигрене. Сви испитаници одговарали су на питања везана за њихове главобоље, лечење, здравље срца и остале болести од којих болују. Приликом испитивања је установљено да појединци са нападима мигрене имају двоструко већу вероватноћу да доживе срчани удар, у односу на обичне људе.

Посебно изражен ризик испољен је код особа које имају мигрену са ауром, где је главобоља праћена са визуелним феноменима, као што је бљескање пред очима, цртицама у видном пољу или привременим слепилом.

- Особе са мигреном имају већи ризик за болести као што је дијабетес, хипертензија и високе концентрације холестерола у крви. А све ове болести, такође су уско повезане са појавом срчаног удара - истакао је др Бигал.

ПАЗИТЕ НА ИСХРАНУ

НАПАДУ мигрене може да се доскочи и избегавањем одређених намирница које такође могу да утичу на њено јављање, показују поједина истраживања. Храна са активним супстанцама која делује на крвне судове, највећи је кривац за ову врсту главобоље. Потврђено је да чоколада, сухомеснати производи и плесњиви сиреви поседују фенилаланин, рибље конзерве тирамин и хистамин, саламе нитрате, индустријски зачини и коцке за супу натријум глутаминат, а од алкохола бело вино и шампањац. Све ове супстанце су окидачи мигренозних главобоља.

Занимљиво је и да нерасположење као и претерано весеље, такође могу да изазову мигрену. Зато је важно научити да се уз редовне релаксационе вежбе опустите. Помаже и слушање лагане и умирујуће музике. Спорт, а поготово пливање, шетња и вожња бициклом, такође помаже. И масажа мишића врата и рамена опушта после напада.

Извор: Новости