Podmukle migrene

Svaka druga osoba na planeti pati od jakih glavobolja. Osobe sa preosetljivim mozgom reaguju na promene vremena, preskakanje obroka, poremećaj ritma spavanja...

Zdravlje 07.05.2015 | 07:53

ISTRAŽIVANjA su pokazala da samo dva odsto ljudi nikada u životu nije imalo glavobolju. S druge strane, svaka druga osoba je zatražila pomoć lekara zbog nekog oblika nesnosne glavobolje, sa kojom nije bila u stanju da se izbori. Iako ima više od 200 vrsta glavobolja, ljudi se najviše plaše migrene, misleći da je najteža i najučestalija.

- Migrena nije najčešća glavobolja, nije ni najteža, ali zbog specifičnih karakteristika koje poseduje jeste najpoznatija. Od migrene pati šest odsto muškaraca i 16 odsto žena na planeti. Može da počne i u ranom detinjstvu, ali se najčešće javlja između 20 i 40 godina. Sa starenjem se u značanoj meri proređuje. Ova vrsta glavobolje odlikuje se jakim pulsirajućim bolom, najčešće u jednoj polovini glave. Bol je udružen sa osećajem mučnine i povraćanja, nepodnošenja buke i svetla. U napadu migrene osoba ima potrebu da legne u zamračenu i tihu prostoriju i da miruje - objašnjava neurolog docent dr Jasna Zidverc-Trajković, rukovodilac Centra za glavobolje Klinike za neurologiju KCS.

Kako migrena nastaje?

- Ne zna se tačno. Mozak kod nekih ljudi je preosetljiv na spoljašnje nadražaje, koji su za neke druge osobe potpuno bezazleni. Pojedinci sa preosetljivim mozgom mogu da reaguju na promene vremena, preskakanje obroka, poremećaj ritma spavanja... U takvim okolnostima kod njih dolazi do nadražaja puteva za bol glave i napada migrene. Zato je jedan od prvih saveta osobama sa migrenom da pokušaju da prepoznaju takozvane provocirajuće faktore i da nastoje da ih izbegnu.

Na koji način se ovaj oblik glavobolje dijagnostikuje?

- Rezultati različitih ispitivanja skenerom ili magnetnom rezonancom kod migrenoznih osoba daju uredne normalne nalaze. I svi drugi testovi provere su takođe uredni. Pravi biološki marker nemamo, pa se dijagnoza postavlja na osnovu opisa osobina glavobolje. Jedino je ponekad problem kako ovakve pacijente umiriti, jer zbog učestalih glavobolja misle da boluju od moždanog tumora ili aneurizme. Da bi im raspršili sumnje za tako nešto, po potrebi preporučujemo i pregled skenerom.

Kako i koliko uspešno se leči ova bolest?

- Zavisi od broja mesečnih napada. Ukoliko se javlja jedan do dva napada, primenjuje se lečenje samog migrenoznog napada. Najčešće lekovima iz grupe antireumatika, kao što je brufen, diklofen, nimulid ili savremenim lekovima iz grupe triptana, koji su specijalno dizajnirani za lečenje migrene. Zbog simptoma, poželjno je da se lek uzima na samom početku glavobolje, da bi sve proteklo bez mučnine. Ili da se zajedno sa lekom za bol uzme i lek protiv povraćanja. Takođe se smatra da je davanje leka u vidu injekcije u mišić ili venu daleko efikasnije, nego njegovo uzimanje oralnim putem, odnosno na usta. Ovo je takođe važno, jer i želudac stoji u migreni, odnosno trpi migrensku blokadu.

A kod pacijenata koji imaju više od dva napada?

- Pored lekova za saniranje napada preporučuje se i preventivna terapija. Ona podrazumeva medikamente koji se uzimaju svaki dan sa ciljem da smanje broj napada glavobolje i jačinu nastupajućeg napada. Efikasnost ovih medikamenata otkrivena je slučajno, pa ne treba da čudi što su mnogi među njima kardiološki, kao i lekovi za lečenje depresije i epilepsije. Suština je da se lekovi uvek biraju individualno prema bolesniku, njegovom polu, uzrastu, kao i drugim eventualno pratećim bolestima koje ima. Uspešnost lečenja se prati i putem dnevnika u koji pacijent svakodnevno zapisuje važne detalje vezane za migrenu.

 

SRČANI UDAR

OSOBE koje imaju napade migrene mogu biti podložnije srčanom udaru, pokazuje najnovije istraživanje sprovedeno na Medicinskom fakultetu "Albert Ajnštajn" u Njujorku. Stručni tim rukovođen profesorom dr Marčelom Bigalom, proučio je ponašanje 6.102 ispitanika koji pate od migrene. Svi ispitanici odgovarali su na pitanja vezana za njihove glavobolje, lečenje, zdravlje srca i ostale bolesti od kojih boluju. Prilikom ispitivanja je ustanovljeno da pojedinci sa napadima migrene imaju dvostruko veću verovatnoću da dožive srčani udar, u odnosu na obične ljude.

Posebno izražen rizik ispoljen je kod osoba koje imaju migrenu sa aurom, gde je glavobolja praćena sa vizuelnim fenomenima, kao što je bljeskanje pred očima, crticama u vidnom polju ili privremenim slepilom.

- Osobe sa migrenom imaju veći rizik za bolesti kao što je dijabetes, hipertenzija i visoke koncentracije holesterola u krvi. A sve ove bolesti, takođe su usko povezane sa pojavom srčanog udara - istakao je dr Bigal.

PAZITE NA ISHRANU

NAPADU migrene može da se doskoči i izbegavanjem određenih namirnica koje takođe mogu da utiču na njeno javljanje, pokazuju pojedina istraživanja. Hrana sa aktivnim supstancama koja deluje na krvne sudove, najveći je krivac za ovu vrstu glavobolje. Potvrđeno je da čokolada, suhomesnati proizvodi i plesnjivi sirevi poseduju fenilalanin, riblje konzerve tiramin i histamin, salame nitrate, industrijski začini i kocke za supu natrijum glutaminat, a od alkohola belo vino i šampanjac. Sve ove supstance su okidači migrenoznih glavobolja.

Zanimljivo je i da neraspoloženje kao i preterano veselje, takođe mogu da izazovu migrenu. Zato je važno naučiti da se uz redovne relaksacione vežbe opustite. Pomaže i slušanje lagane i umirujuće muzike. Sport, a pogotovo plivanje, šetnja i vožnja biciklom, takođe pomaže. I masaža mišića vrata i ramena opušta posle napada.

Izvor: Novosti