ММФ у БиХ: До нових кредита путем реформи

Делегација ММФ-а, која је у посјети Босни и Херцеговини, у разговору са федералним челницима ставила је до знања да ће требати пуно више напора у испуњавању задатих услова како би се одобрила нова кредитна средства БиХ.

У нове преговоре укључили су и Свјетску банку чији ће тим пратити може ли БиХ враћати до сада приспјеле обавезе раније подигнутих кредита.

Иако економисти кажу да су реформе које тражи ММФ потребне БиХ, мало ко је увјерен да ће нова власт направити значајнији искорак у спровођењу реформи од претходних.

Да Босна и Херцеговина грца у дуговима показује и примјер новог краткорочног задуживања ентитета, нарочито Републике Српске, која се почетком априла продајом трезорских записа задужила за нових 15 милиона КМ ( 7,5 милиона евра), а за 6. април најављено је задужење за још 15 милиона КМ.
Доспијевају рате раније узетих кредита, а мањак у буџетима је из године у годину све већи упозоравају економисти.

“Сва та задужења, кад погледате структуру спољног дуга, структуру унутрашњег дуга, већина је у непродуктивне сврхе за плате гломазној администрацији, разна поткусуривања и управо да се купи неко време, неки социјални мир до наредног корака. Не знам који би то наредни корак још могао да буде сем да се стрмекнемо сви у провалију”, каже економиста Светлана Ценић.

Према расположивим подацима рате за кредите које РС треба да плати ове године износе око 500 милиона КМ ( 250 милиона евра).

Дуг Федерације је и већи каже министар финансија ФБиХ Јелка Миличевић:

“Федерација има негдје око шест милијарди КМ дуга ( три милијарде евра).Унутрашњи дуг је негдје око милијарду, али није проблем дуг за који се зна. Највећи је проблем дуг којег нема у прорачуну, који није пренесен у ову 2015. годину. На крају прошле године имали смо 170 милиона тог дуга, то је дуг државних предизећа, такође имамо око 20 милиона дуга према ПИО-у, затим дуг од 35 милиона по основу судских пресуда. Ни један од тих дугова није у прорачуну за ову годину.’’

Због повећања дефицита, поготово у изборној години када се, како кажу економисти, новац трошио немилице да би се обезбиједили гласови за нову владавину, власти су ових дана интензивирале контакте са ММФ-ом.

Премијер Федерације Фадил Новалић након састанка са делегацијом ММФ-а изјавио је да је нова власт спремна уложити напоре да испуни нове услове, међутим питање је колико ће за то требати времена.

“Говорили смо о могућим активним приступима у рјешавању проблема нашег економског раста, за то ће бити више задужена Свјетска банка и ЕУ, само је питање ко ће бити предводник тих активности. ММФ је прва степеница на коју морамо стати да бисмо конзумирали оне услуге које пружају Свјетска банка и ЕУ. Поручили су нам да ће они заправо бити један тим’’, каже Новалић.

Према расположењу ентитетских званичника преговори не иду тако глатко како се мислило.
Будући да је новац који је ММФ у посљедње три године дао БиХ потрошен на отплату доспјелих рата кредита, те у јавној потрошњи, а није се готово ништа учинило да се обезбиједи финансијска дисциплина требаће, каже економиста Зоран Павловић, много више труда него раније.

“Очигледно је да је ММФ приступио анализи могућности враћања тих кредита тиме што је послао стручњаке Светске банке у Управу за индиректно опорезивање БиХ, након чије посете је подигнута цена цигарета и резаног дувана. Ниво додатних прихода који се остварују по том основу очигледно се не остварују по плану и пројекцији Светске банке. На недавним разговорима у Вашингтону према мојим информацијама стављено је до знања да је укључен тим Светске банке задужен за праћење реализације обећаног у прошлој години и могућности враћања кредита који су до сада повучени. Следећи састанак је у јуну, међутим процедуре одобравања нових станд бy аранжмана ће бити много сложеније из простог разлога што обећања која су дата у писмима намера послана ММФ-у бх власти нису ни почеле испуњавати.’’

Знајући како су бх. политичари лаки на обећањима, која углавном остају неиспуњена, економисти сматрају да би у овој ситуацији било боље сагледати могућност репрограма досадашњих кредита.

“Није реално очекивати да БиХ у кратком року побољша пословно окружење, повећа број запослених, привуче стране инвеституре, јер се између осталог ни економска ситуација у окружењу не поправља, што значи да се не ствара ни могућност да се редовно измирују обавезе које нам доспевају’’, каже професор Зоран Павловић.

На састанку са делегацијом ММФ-а како каже федерални министар између осталог разматрана је и идеја повећања стопе ПДВ-а, тако да би грађани могли очекивати додатна поскупљења, а све у циљу доказивања домаће власти да може обезбиједити већи прилив новца у буџетима и враћање дугова.

Извор: РСЕ