Декларација СНСД -а обични политички памфлет

Бројна искуства у протеклих десет година говоре нам да не треба придавати пуно пажње на димне бомбе и завјесе које власт непрекидно избацује са циљем да се скрене прича са важних тема и горућих проблема, па је тако потпуно непотребно придавати велику важност бесмисленој Декларацији о сиромашној, опљачканој, опустошеној и све рјеђе насељеној приватној колонији коју је на посљедњем сабору усвојио СНСД.

Република Српска 05.05.2015 | 18:37

У ових десетак година испробали смо сва оптичка помагала, од дурбина до 6Д наочара, али осим Потемкинових села из црвене магле није се указао ниједан најављени спасоносни пројекат.

Зато, након десет година апсолутне власти током које су могли радити шта су хтјели, причу о тобожњем референдуму 18-те или 20 и неке треба схватити као још једну у низу несланих шала и грубих вицева коју власт „збија“ на рачун сопственог дезорјентисаног, омамљеног, опљачканог и у апатију утонулог народа.

Судећи према ставовима изнесеним у овом документу, СНСД кроз причу о тобожњој самосталности Српске изражава дубоку забринутост за положај Хрвата у Федерацији и залаже се за стварање суверене Херцег-Босне.

Сваког нормалног би требало да чуди због чега се челници СНСД брину за институционално-правну заштиту и интересе Хрвата у Федерацији и залажу за стварање трећег хрватског ентитета, а да се нигдје не спомиње и не изражава забринутост за тежак положај малобројних преосталих Срба и повратника који се још само у траговима могу пронаћи у неким дијеловима Федерације како би једва могли попунити уставом загарантоване позиције.

Зашто СНСД више брине положај Хрвата у Федерацији, него тежак положај малобројних сународника и повратника у сусједној Хрватској, који су након трагичног пада Крајине претворени у грађане трећег реда који не смију чак ни да се потпишу ћирилицом, а не да помисле да назив неког попаљеног повратничког села напишу својим писмом.

Историја нас учи да је свако рјешавање међусобних питања и превелико зближавање Бошњака и Хрвата на Балкану, од 1914, 1941, 1991 до 1994. године, за Србе имало трагичне посљедице. Зато нас много више од бесмислене декларације о тобожњој самосталности требају забринути сулуди ставови и опасне игре неодговорне и отуђене групације која је спремна све угрозити и ставити на коцку како би сачувала сопствену кожу и остала на власти.

Након Дејтона Република Српска је де-факто била самостална држава која је имала своју војску, царину, судове, граничну полицију, и да смо имали одговорне и неуцјењене државнике који су били спремни и на властиту жртву како би сачували оно што је у рату скупо и крваво плаћено, референдум нам данас, као ни 2018. године, не би био потребан.

Свеопшта пљачка, негативна селекција, презадуженост, криминал, корупција, лични и партијски интереси који су често стављани изнад колективних, урушили су темеље Републике Српске и ако се нагативни трендови и даље наставе, умјесто самосталности биће доведен у питање њен даљи опстанак.

Ријетко насељена, сиромашна и опустошена територија оптерећена банкарским хипотекама и са сиромашним и извараним становништвом које се бори за голи опстанак, тешко се може одбранити од снажних насртаја и великих изазова.

Зато је, умјесто непотребног трошења и обезвређивања приче о референдуму потребно потпуно промијенити концепт и досадашњу накарадну политику вођења Српске искључиво у интересу отуђене олигархије и компрадора на власти.

Само економски стабилна Српска којом управљају најспособнији и најбољи умјесто најпослушнијих, која праведно и одговорно користи своје богате ресурсе за развој, чува и умножава своје становништво, гарант је опстанка Републике Српске до историјског тренутка када може слободно одлучивати о својој самосталности или уједињењу са матицом.

Аутор: Небојша Вукановић

"Магазин Истина"