Бесмислени унутарстраначки избори!

Три политичке партије су за данас, 25. април најавиле своје конгресе. 

Босна и Херцеговина 25.04.2015 | 07:38

У Мостару одржава Сабор ХДЗ-а БиХ, у Источном Сарајеву изборни Сабор Савеза независних социјалдемократа (СНСД) а у Тузли Други конгрес Савеза за бољу будућност (СББ).

Према подацима из ове три странке, ни један од актуелних предсједника - нема противкандидата. То отвара питање колико су БХ политичке странке демократизоване и колико је чланство спремно да бира нове људе?

Неће бити изненађења што се тиче избора страначких лидера – Драган Човић, Милорад Додик и Фахрудин Радончић, сигурно остају на челним позицијама. Док њихове страначке колеге, као напримјер Маринко Чавара из ХДЗ–а БиХ, каже да то није мањак демократије него „чак одраз стабилности странке“, аналитичари имају сасвим друго мишљење.

Адис Араповић из организације Центри цивилних иницијатива, каже да су након једнопартијског ситема у садашњем вишепартијском, готово идентична правила дјеловања.

„Лидери се понашају на једнаки начин, унутарпартијска дисциплина се тренира на једнаки начин и управо изостанак демократизације политичких странака је успорио демократизацију бх. друштва. Унутар политичких странака није промовисана слобода говора, слобода мишљења, слобода фракцијског удруживања, једнакоправност чланова политичких странака. Сада ћемо у мјесец дана свједочити великом броју страначких конгреса, са уобичајеном праксом - само један кандидат за предсједника, како би се унапријед знало да ће он бити изабран, да се врло добро зна да се том избору не смије успротивити јер слиједи одмазда, у крајњем случају избацивање из политичке странке, да је слобода супротстављеног мишљења нешто што се у странкама не само не гаји већ се и санкционише. Све је то само доказ да смо још далеко од либералних европских и демократизованих странака и да ће нам требати још неко вријеме да се то деси“, истиче Араповић.

Највећа бољка у дјеловању политичких партија у БиХ је што чланство слиједи вођу а не програмска начела, сматра универзитетски професор из Тузле Срђан Вукадиновић:

„Уосталом и чињеница да се три сабора три велике партије одржавају у истом дану говори о томе, о неспремности странака да се демократизују, односно да се лидери договоре, јер демократија је договор, спремнсот да се чује и онај који мисли другачије. Партије морају доживјети демократизацију. Највећи проблем је што се ствара једна врста идолопоклонства према нечему или некоме, а најмање према програму. А посебна прича је што ће три лидера бити поново изабрана, што говори о својеврсном монизму у њима, који ће се тешко превазићи. То је кључни разлог те диктатуре у партијама, једнопартијског насиља, а дијелом и правног насиља које се проводи у партијама, јер они који су присталице у партијама ,не опредјељују се према програмима него према идолопоклонству, према некој идеологији, према лидеру или чему већ не, што је најмање некакав програмски захтјев“, каже Вукадиновић.

О томе управо свједочи Мирсад Ђапо, члан СДП-а БиХ пуних 30 година и члан Главног добора странке, који је у четвртак затражио да се брише из партијске евиденције, због њеног елитизма и поданичког односа чланства. То је довело до неуспјеха СДП-а на посљедњим изборима и одласка са лидерског мјеста дугогодишњег партијског шефа Златка Лагумџије:

"Себи замјерам што нисам више указивао на присутни елитизам, егоизам, каријеризам, непотизам, поданички однос и низ других негативности које су захватиле практично све поре унутарстраначких структура. Савјест ми је чиста с обзиром на то да нисам хтио, нити сам био дио елитистичког тима који су чланови ове партије и јавност давно препознали.

Фабриковале су се нове перјанице ове партије у ликовима чланова управних и надзорних одбора, директора јавних предузећа, фондова, агенција, завода и многобројних савјетника, којих је на крају претходног мандата било више од 1.000. Сигуран сам да сам био жртва посебног вредновања демагошког и поданичког понашања неких чланова руководства. Наиме, бескрајно хваљење шефа и његовог ужег круга елите, опонашање у одијевању, исти звучни сигнал на мобилном... знаци су распознавања подобних у овој елити који су уживали благодети власти. Зато што нисам прихватио поданичке улоге платио сам цијену као и неки други потпредсједници СДП-а или његови чланови“, поручио је Ђапо.

Политичке странке су апсолутни владари, господари живота и смрти у БиХ. Тако умјесто идеолошких, имамо интересне групе, сматра аналитичар Аднан Хускић:

„То су најважнији чиниоци политике у БиХ, странке одређују судбине свих нас – оне запошљавају и постављају људе од обданишта и школа, до највишег нивоа. Оне у потпуности контролишу јавни новац, газдују тим новцем, на врло недомаћински начин. Ми имамо ситуацију гдје праве идеолошке политичке странке и не постоје. Оно што је наша стварност то је да су умјесто партија настале интересне групе или повезане клике врло јасних интереса, која се онда окупи око одређене идеологије.

Начелно су странке у Босни и Херцеговини врло централизиране, лидерски оријентисане и апсолутно недемократичне изнутра, у којима су дисонантни гласови уствари издајнички гласови, у којима се мишљења која не иду у прилог ономе што лидер странке мисли, тумаче директним нападом на особу, директним нападом и на странку. Ти људи, између осталог, поистовјећују себе са странком. Јасно је да су политичке странке у Босни и Херцеговини уствари лидерске странке. Подсјећам, постоје странке које су након одласка лидера напросто нестале са политичке сцене, као што је, рецимо, Странка за БиХ“ , каже Хускић

Милорад Додик ће бити поново изабран. У интервјуу за Федералну ТВ је рекао како је постојала могућност предлагања и других кандидата, али није искориштена. Јасно је да нико није желио у изборну утрку са Додиком, неприкосновеним лидером, од оснивања странке 1996. као што нико није желио да се супротстави Драгану Човићу, који је предсједник ХДЗ-а БиХ од 2005. Фахрудин Радончић је на челу је Савеза за бољу будућност од оснивања 2009. године, и остаће то и у наредном периоду.

У БиХ се кандидовање још , схвата као критика актуелног партијског шефа и чланство се понаша као послушна војска а не људи са ставом, каже психолог из Бањалуке Срђан Пухало:

„Партијско чланство подсјећа заиста на војску или на неке ауторитарне организације у којим се тражи послушност и лојалност под сваку цијену а не сукоб идеја, мишљења, конкуренција у предлагању програмских циљева, било шта друго што је обиљежје демократије и слободе изношења другачијег става, који неће бити санкионисан. То није ништа ново јер су наше партије лидерске, а такође та унутарстраначка демократија је више форма него оно што стварно постоји. У партијама има људи који мисле да могу урадити нешто другачије али ауторитет лидера се не доводи у питање све док се избори не изгубе“, каже Пухало.

Извор: РСЕ