Шта даље са нелегално стеченом имовином?

Иако је један од услова за реформе у БиХ усвајање сета антикорупцијских закона, међу којима је и Закон о одузимању нелегално стечене имовине, у БиХ не постоји консензус за усвајање овог закона. 

Босна и Херцеговина 24.04.2015 | 07:34

Стога је непозната судбина имовине која ће бити одузета недавно пресуђеном Зијаду Турковићу за више убистава и организовани криминал, будући да на државном нивоу не постоји Агенција која би управљала одузетом имовином.

Закон о одузимању нелегално стечене имовине годинама су предлагали посланици СДП-а у државном парламенту. Но, безуспјешно. Политичари који би и сами морали доказивати поријекло имовине нису били заинтересовани за овакав закон. Када је коначно закон прошле године стигао у парламентарну процедуру, посланици из РС нису га прихватили под изговором да би тиме била пренесена надлежност управљања одузетом имовином са ентитетског на државни ниво. Због тога није јасно дефинисано ко управља одузетом имовином по пресудама суда БиХ и гдје би новац од евентуалне продаје завршио, упозорава Ивана Корајлић из Транспаренцy интернатионал.

‘’Суд свакако има могућност да наложи одузимање имовине без обзира на то да ли постоји агенција која ће њоме располагати или не. Проблем је једино што немамо увид нити информацију о томе шта се десило са имовином, гдје је распоређена, гдје је завршила.’’

Што се тиче Федерације, Закон су усвојили тек пред изборе прошле године, ступио је на снагу у марту ове, но до данас Агенција за управљање нелегално стеченом имовином није почела са радом, јер још траје процедура именовања директора, каже помоћница директора Ениса Хоџић.

‘’Постављен је један од кандидата, након чега су остали кандидати обавијештени о избору и имају право жалбе.Три кандидата су уложила жалбу и сада се чека окончање жалбеног поступка. То траје 60 дана.Од исхода жалбеног поступка зависи када ће директор бити коначно именован и почети са радом.’’

Средства потребна за рад агенције обезбјеђују се у буџету ФБиХ. За те намјене повећана је текућа прорачунска резерва за 2,5 милиона КМ (1,3 милиона еура), кажу у Влади ФБиХ. Новац који би остварила од продаје одузете имовине, Агенција би прослијеђивала у буџет Федерације. Но, за ту претпоставку и судство би требало ефикасније радити, оцјењује Корајлић указујући на спорост процеса пред судовима у БиХ.

‘’Имамо јако мали број осуђујућих правоснажних пресуда за организовани криминал, корупцију и остала кривична дјела која подразумијевају одузимање нелегално стечене имовине и ако немате ефикасно правосуђе које ће давати резултате, ни механизми за одузимање нелегално стечене имовине не могу бити ефикасни.’’

У РС и Закон и Агенција постоје још од 2010. године. До сада су располагали са око 25 милиона КМ ( или око 13 милиона еура), наводи директор Агенеције Зоран Станишљевић:

‘’Вриједност имовине која је укњижена на Републику Српску је око 11 милиона марака ( пет милиона евра ). У буџет РС уплатили смо више од пола милиона готовог новца од одузете имовине по судским пресудама. Ми смо до сада имали и фабрику шећера, имамо и авион, имамо негде око 14 стамбених јединица, радних машина, путничких возила, информатичке опреме….О даљој судбини те имовине одлучује Влада РС, а Агенција само асистира у томе.’’

Примјери Италије и Србије

Ентитетски закони, дакле, регулишу ову област на начин да се имовина одузима осуђенику, но због дуготрајних судских процеса, осумњичени имају времена сву своју имовину пренијети на чланове породице, упозорава Корајлић из Транспаренцy интернатионал.

‘’Ако се остави законска могућност да особа која се кривично гони препише на вријеме ту имовину на друге особе или да је склони ван државе и слично, што смо имали прилику видјети у бројним великим случајевима, и та имовина која се на крају одузме је безначајна у односу на стварни износ и количину нелегално стечене имовине.’’

Приједлог закона на државном нивоу предвиђао је одузимање имовине и сродницима осуђеника, као и најближим сарадницима. Но, закон није усвојен. А дефицит у буџетима се допуњује кредитима или повећањем намета грађанима. Комшије су организованије када је ова област у питању, укључујући и ефикасније судство.

На примјер, у првој години дјеловања оваква агенција у Србији је остварила прихода држави око 250.000.000 евра. Одузете покретнине које не буду продане у року од годину дана могу бити дароване у хуманитарне сврхе.

Кад је пак ријеч о државама Европске уније, прва која је донијела закон о одузимању имовине била је Италија, и то прије више од 20 година.

Према италијанском законодавству сватко за кога се примијети да посједује имовину која није у складу с његовим приходима има обавезу доказати како је до те имовине дошао - легално или не - а новац од продаје незаконито стечене имовине мафијаша, који се мјери у милијардама евра, користи се за борбу против криминала, док су неке од хиљаде одузетих некретнина претворене у друштвено корисне установе. Вриједност имовине одузете од криминалних група у Италији годишње износи више од четири милијарде евра.

Извор: РСЕ