ЗАПАМТИТЕ: Дерби је игра на живот, а не на смрт!!!

Кошаркашки и фудбалски дуели црвено и црно-белих већ су годинама, нажалост, “утакмице бити или не бити” па се с правом поставља питање да ли ће такви дербији остати вечити.

Фудбал 20.04.2015 | 00:00
ЗАПАМТИТЕ: Дерби је игра на живот, а не на смрт!!!

Некадашњи асови су се дружили пре и после дербија, а уочи доигравања АБА лиге многи су стрепели да се серија неће ни завршити! Увек се играло за високе циљеве, али је победа над љутим противником било само ствар спортског престижа.

- Нас су учили да је Партизан наш највећи спортски ривал и тачка. Ништа осим тога. Прве две послератне генерације Звезде и Партизана су се интензивно дружиле, а ми смо то касније наставили. Сад је дошло неко модерно време, а зашто су односи такви питање је за нове генерације - каже Зоран Славнић, легендарни кошаркаш.

Популарни Мока је играо и за Звезду и за Партизан, а пријатеље није бирао према клупским бојама.

- Најбољи сам био са Кићом и Прајом, јер смо заједно играли у репрезентацији. На дербију сам чувао Кићу и пошто је то био тежак задатак, пре утакмице сам му говорио да заборави да смо пријатељи. Нисам играо прљаво, али се догађало да будем мало грубљи. После утакмице смо се обавезно налазили на вечери где се највише зезао онај ко победи - сећа се бивши ас.

У јеку фудбалског рата саопштењима пред доалзећи дерби нестварно звуче речи Томе Милићевића, Звездиног бека из шездесетих:

- Дружили смо се међусобно, излазили у ресторане и јурили девојчице, а на утакмицама се нисмо познавали. Све је било друкчије и на терену и на трибинама. На дерби су ишле читаве породице, а добар потез се награђивао аплаузом целог стадиона као данас у Енглеској. Није било туча навијача, ни изгреда.

Милићевић каже да су фудбалери тада били - господа.

- Да сте видели одела и капуте које смо Дурковић, Михајловић и ја носили при изласку у град све би вам било јасно.

Играчи нису могли у иностранство пре 28. године, па су заиста постајали “вечити” ривали.

- На свим дербијима сам чувао Чебинца који је био страшно десно крило, али се плашио јачег дуела. Зато сам на њега ишао оштрије, али у границама фер-плеја. Он је од судије тражио заштиту тако што би играо без костобрана и онда показивао модрице на ногама. Ипак, никад у каријери нисам био искључен.

Леп пример долази из базена “Милан Гале Мушкатировић”.

- Пре две недеље пошто није било топле воде у нашем базену замолио сам тренера Звезде Дејана Савића да тренирамо код њих на 25. мају. Дејан и ја смо пријатељи малтене цео живот. Играли смо заједно, а сад смо и тренери у репрезентативним селекцијама. Ту нашу сарадњу пренели смо и на клубове. Наше ривалство не прелази спортске оквире. То је сасвим природно и нормално и да би тако требало да буде - каже тренер црно-белих Влада Вујасиновић.

У малим спортовима ривали су и данас пријатељи, а доказ су рагбисти.

- Код нас нема новца, а ни сујете. Заједно тренирамо у центру “Инге” и боримо се да подигнемо овај спорт. Веже нас љубав према рагбију. Тројица наших и седморица звездаша су у репрезентацији која је седма у Европи. На терену све пршти, а после имамо треће полувреме. На дерби дође неколико стотина људи, али је мирно - каже Адмир Хаџић, тренер рагби 13 клуба Партизан.

Гест младог фудбалера Марка Платише кад је омладинском дербију уместо да постигне гол избацио лопту у аут, пошто се талентовани голман Звезде Јован Вићић који тренутак пре тога повредио- наишао је на салву одобравање.

- Толико ми сви честитају као да сам спасао некоме живот. Верујем да би тако поступио свако како моји саиграчи тако и Звездин- скроман је Платиша.

Голман црвено-белих поздравља гест супарничког играча.

- Судар је био болан и нисам могао да браним. То је нормалан потез. Познајемо пошто смо играли и у репрезентцији. Понекад заједно у граду седнемо на пиће- истиче Вићић.

Коментари / 0

Оставите коментар