Обичаји за Васкрс

Васкрс је један од највећих православних празника који се прославља у многим земљама.

Свијет 12.04.2015 | 19:51

Православни вјерници широм свијета прослављају Васкрс на различите начине, али сви поштују обичаје као што су бојење јаја, одлазак у цркву на литургију и окупљање породице и пријатеља за свечаном трпезом.

Русија

Руси Васкрс називају Пашка, што значи велика ноћ и односи се на ноћ коју је Христ провео у врту прије своје смрти. За разлику од неких других православних цркава, укључујући и српску, у свим руским црквама васкршња литургија почиње у суботу увече и траје до недјеље ујутро.

Сама литургија описује смрт, сахрану и васкрсење Исуса Христа. Прослава Васкрса у Русији има дугу традицију и то је био један од ријетких религиозних празника који су прослављани у комунистичком Совјетском Савезу, тако да многи знају за обичаје Васкрса као што су бојење јаја и кување традиционалног колача кулича од тијеста и јаја, који се освештава на Велику суботу.

Освештава се и пасха, специјално јело од младог сира, павлаке и јаја, у облику зарубљене пирамиде украшене ушећереним воћем, која, према традицији, представља симбол гроба Господњег. Пасха је и симбол пуне куће и њоме се служе гости у знак добродошлице.

Јерменија

Јерменија је била једна од првих држава која је усвојила хришћанство 301. године и смјештена је испод библијске планине Арафат. Јермени почињу прославу седам дана прије Васкрса и то означавају Царзадаром, односно прославом прољећа.

Тада људи носе вјенчиће од врбе на својим главама. Као и остали православци, тако и Јермени током Васкрса имају посебан поздрав “Христос харијав и мерелотс”, односно “Христ је устао из мртвих” и добијају одговор “Орхњал е харутиун Кристоси”, односно “Благословено је васрксавање Христа”.

Велику пажњу посвећују јелима као што је чамичов плав, јело са рижом и сувим грожђем и различитим јелима од зеља, познатим као каначеген.

Румунија

Румуни Васкрс називају Пасте и обиљежавају га одласцима у цркву, гдје односе свијеће и њихов пламен носе назад кући. Као и многи православци, тако и Румуни вјерују да ватра и свјетлост долазе од Господа и зато често дијеле пламен свећа са људима на које наиђу.

У неким дијеловима Румуније је обичај да се купује нова одјећа за Васкрс док на Велику суботу многи стављају брашно, квасац и со на прозоре, од чега се касније прави хљеб. Румуни током Васкрса једу јагњетину као и колач козонак.

Такође неколико црвених јаја и козонак се дају током Васкрса као милостиња, јер се вјерује да се на овај начин хране душе умрлих.

Сирија

Православље у Сирији је представљено у виду три цркве које припадају такозваним источним православним црквама. У овој земљи Блиског истока Васкрс се слави на сличан начин као у Русији и Грчкој, а главно обиљежје представљају литије праћене звуком труба и бубњева.

Међутим, због рата је њихов број и обим знатно смањен. Неки од учесника носе велике крстове на леђима док свештеници изговарају молитве. Сиријски православци, којих има нешто више од милион, током празника туцају јаја, облаче нову одјећу и купују разне ситнице на штандовима постављеним у улицама.

Бјелорусија

Бјелоруси Васкрс обиљежавају одласком на црквене литургије и прославом код куће, гдје означавају крај поста једући освештана јаја, а затим и остала освештана јела.

Важан дио прославе представљају пјесме валахобни, које пјевају дјеца, чиме означавају јединство народа и добру срећу за цијелу заједницу. Када дођу испод прозора, дјеца пјевају пјесме домаћинима док им ови дају поклоне у виду разних слаткиша.

У неким случајевима дјевојчице и дјечаци одвојено пјевају пјесме, које су праћене виолином и рјеђе хармоником.

Украјина

Васкрс или Пасха, како га украјински православци називају, празник је који прослављају вјерници све три православне цркве које постоје у Украјини. Према традицији Украјинци не спавају ноћ прије Пасхе, док увече одлазе на вечерњу службу у цркву, гдје односе корпе са храном.

У њима се углавном налази пашка, јело са сиром и слатким преливом, обојена јаја, месо и друга разна јела. Они тада присуствују васкршњој литургији, гдје свештеници благосиљају сву храну.

Код куће уживају у ручку, који почиње са пашком, која се ставља на средину стола. Јаја која се једу цијели дан долазе у облику крашинки, једнобојних јаја, писанки, јаја са орнаментима и скробанки, јаја код којих је једна шема направљена уз помоћ оштрог предмета.

Извор: Глас Српске