Најпознатији чупавац и православац НФЛ-а у пензији!

Није било много играча попут Троја Поламалуа у америчком фудбалу. Ако би се у последњих десетак година морали на прсте набројати они који су обележили овај спорт, а играли притом у одбрани, ту негде уз Реја Луиса морало би да се нађе место и за Поламалуа. А он је решио да своју каријеру оконча.

Поламалу је рођен пре 33 године у Калифорнији, а испрва није деловало као да има грађу довољно за најпопуларнији спорт у САД. "Нарастао" је до 178 цм, но док је дотле стигао, већ је био истинска звезда.

Свих 12 сезона провео је у Питсбург Стилерсима, два пута је са њима освајао Супербоул, осам пута биран за сусрет "свих звезда", Про Боул, а чак и ако се по страни остави чињеница да је током играња у НФЛ-у 771 пут оборио ривале, 32 пута пресекао додавања супарничких квотербекова, док их је у 12 наврата обарао а да још увек имају лопту у свом поседу, овај сјајни дефанзивац је пре свега пленио - својом харизмом.

Дефинитивно најпознатији "чупавац" у НФЛ-у играо је "скроз позади" у одбрани, као "стронг сејфти", што је улога у којој поред покривања терена од дугих супарничких додавања често има у својим задацима и трчање у сусрет онима који носе лопту. А Поламалу је то радио маестрално. Нарочито је импресиван био онај део његовог "арсенала" када би се приближио линији која раздваја два тима, па ослушкивао када ће да почне акција супарника - а онда се бацао преко својих и туђих играча и хватао оног са лоптом делић секунде након што би акција почела.

Трој Поламалу је својевремено оженио Гркињу Теодороу, а због њене љубави решио је да прихвати православље. Сваке недеље одлазе у оближњи манастир на литургију, осим када Трој са екипом, због гостовања, није у Питсбургу. Посебан утисак на њега оставила је посета Светој Гори атонској, коју где год био - назива "рајом на земљи".

"Амерички фудбал је део мог живота, али не сам живот. Овај спорт мене не дефинише, то је само оно што радим и кроз шта изражавам своју веру. А вера је једноставна и лепа. Зато и уживам када сам у манастирима, када видим монахе и како они живе. На пример, православни монаси носе црно, јер то означава скромност, они ретко причају - јер не желе да се осете поносно и арогантно, а очи често усмере ка земљи, да не би гледали оно што би им сметало при молитви. А моле се стално. Када седнете са њима, осетите такав мир, такву љубав која исијава из њих... А све време - скромни. Не можете ни осетити снагу вере ако нисте скромни", рекао је Поламалу, који је једном свом сину дао име Пајсије, по чувеном светогорском монаху.

Ипак, оно по чему ће га памтити љубитељи спорта, биће пре свега љубав према игри којом се бавио. Чим је у једном интервјуу објавио да се повлачи, скоро сви његови саиграчи, садашњи и бивши, али и многи, многи ривали, изразили су жаљење што га неће више видети на терену.

А повукао се - због породице.

"Откако се минула сезона завршила, уживао сам са породицом као никада пре. Било је величанствено. Хвала Богу да ми је амерички фудбал омогућио да седнем и погледам шта желим следеће. А дефинитивно желим да будем најбољи могући отац својој деци", поручио је Трој Поламалу и отишао у легенду.