Грађани олако дају личне информације

Грађани се често сусрећу са ситуацијама у којима нису сигурни како треба да поступе уколико се од њих тражи да, на примјер, наведу матични број или да доставе копију личне карте јер се прибојавају да би њихови лични подаци могли бити злоупотријебљени.

Босна и Херцеговина 05.04.2015 | 15:17

Велики број њих није упознат са чињеницом да имају право да одбију да дају своје личне податке, уколико захтјев не долази од контролора података.

У Агенцији за заштиту личних података у БиХ препоручују да грађани одбију дати личне податке уколико су сигурни да ће они бити злоупотријебљени и наглашавају да је неопходно водити рачуна о томе на који начин се достављају одређени подаци, јер слање података путем СМС поруке или електронске поште може бити опасно.

Најгори сценарио са којим грађани могу да се сусретну је крађа личног идентитета што може произвести посљедице великих размјера.

МАТИЧНИ БРОЈ ДАЈУ БЕЗ ПРОБЛЕМА

Иако се грађани често двоуме када им неко тражи личне податке има и оних који сматрају да нико не може да им нанесе штету уколико не посједује њихов документ што није најразборитији закључак.

- Матични број дајем свима који га затраже. Често га је неопходно уписати у банци или пошти, нисам сигуран да ли имају право на то, али сигурно га не би тражили да им не треба - сматра шездесетдвогодишњи Миленко Ј.

Према ријечима грађана, закључујемо да они сматрају да нису криви за своје незнање, те да је највећи проблем то што нису едуковани о томе коме могу одбити давање података о себи.

- Врло ријетко дајем матични број, али морам признати да не знам када могу да одбијем овај захтјев. Страхујем у случајевима када ми неко одједном тражи све податке као што су име, презиме, матични број, па и број личне карте - наводи четрдесетдвогодишња Јованка К.

Додаје да сматра да је велика могућност злоупотребе личних података, од медицинских картона до библиотека.

Према свему судећи грађани олако дају личне податке, често не знајући коме и због чега. Због сопствене сигурности становници морају стати на крај неопрезном давању података који се данас траже на све стране, а кључно је да се упознају са тим коме су дужни дати тражени податак, а коме не.

ПРИКУПЉАЊЕ И ОБРАДУ ПОДАТАКА ВРШЕ КОНТРОЛОРИ

У Агенцији за заштиту личних података БиХ објаснили су шта подразумијевају лични подаци неке особе, те ко има овлашћење да од грађана тражи ове информације.

У складу са Законом о заштити личних података лични подаци подразумијевају било коју информацију која се односи на физичку особу која је идентификована или је њен идентитет могуће утврдити.

Носилац података се дефинише као физичка особа чији се идентитет може установити или идентификовати, непосредно или посредно, нарочито на основу јединственог матичног броја, те једног или више фактора карактеристичних за физички, физиолошки, ментални, економски, културни или социјални идентитет те особе.

- Значи лични податак може бити било која информација о грађанину као што су име и презиме, адреса, број телефона, ЈМБ, број личне карте или пасоша, видео снимци као и фотографије из којих се може утврдити идентитет особе - објашњавају у Агенцији.

Према њиховим ријечима, свако прикупљање личних података, сматра се обрадом као и уношење, организовање, чување, прерађивање, измјена, коришћење, ширење или омогућавање приступа подацима на неки други начин као што је комбиновање, брисање, уништавање и блокирање.

- Личне податке грађана имају право да обрађују контролори података који представљају свако јавно тијело, физичку или правну особу, агенцију или друго тијело које самостално или заједно с другим води, обрађује и утврђује сврху и начин обраде података на основу закона или прописа - истичу у Агенцији.

Према њиховим ријечима контролори имају право обрађивати личне податке с тим што свако прикупљање и сваки други вид обраде истих мора да се врши у складу са законима и прописима који регулишу обраду података.

Често грађани не могу избјећи давање података, а у многим случајевима контролори могу да обрађују податке без сагласности онога чији се подаци обрађују.

- Контролори имају право да траже податке, уколико су овлашћени одређеним законом или другим прописом, те су грађани дужни да им их доставе - наводе у Агенцији.

КАДА ОДБИТИ ДАВАЊЕ ПОДАТАКА?

Сумњиве ситуације у којима нам траже личне документе на увид десиле су се готово свима, те скоро да нема особе која се бар једном није сусрела са двоумицом о томе да ли треба да одбије давање информација о себи.

У Агенцији препоручују да грађани обавезно одбију давање личних података уколико су сигурни да ће они бити злоупотријебљени.

Веома је важно обратити пажњу на то и којим путем се некоме достављају подаци, јер и то може у великој мјери угрозити приватност неке особе, а да она и није свјесна у коликој мјери је изложена опасности.

- У појединим ситуацијама је неопходан посебан опрез, подаци се не смију достављати непознатим особама путем СМС порука, телефона, електронске поште и слично - рекли су у Агенцији и савјетовали грађанима да се увијек распитају коме и зашто достављају податке.

ЖАЛИЛО СЕ 140 ГРАЂАНА

Важно је напоменути да становници имају коме да се обрате ако установе или чак само посумњају у то да је неко покушао да незаконски искористи њихове податке.

Особе могу посумњати да су на примјер контролор или обрађивач података повриједили њихово право или да постоји директна опасност за повреду права, те имају могућност да поднесу приговор Агенцији како би се заштитили.

- Агенција је само током прошле године примила 140 приговора грађана. Надлежни смо да дајемо савјете и мишљења у вези за заштитом података те нам се грађани који су у недоумици могу обратити упитом - кажу у Агенцији и додају да се грађани могу обратити и полицији како би се утврдило да ли одређена повреда приватности представља казнено дјело.

У 2014. издато је 12 прекршајних налога, а казне за кршење Закона који се односи на заштиту личних података износе између 100 КМ, колика је најнижа казна за запосленика у контролору и 100.000 КМ колико износи највиша казна за контролора.

Дан приватности
Европски дан заштите личних података од 2006. године обиљежава се 28. јануара. Прогласио га је Савјет Европе, а овај дан је изван Европе познат и као Дан приватности.

Проглашен је у сврху подизања свијести грађана о праву на заштиту личних података, а уједно обиљежава и годишњицу Конвенције за заштиту лица која је више од 30 година камен темељац за заштиту података у Европи и шире.

Конвенција је у фази модернизације како би се прилагодила новим изазовима технолошког напретка и глобализације, па се и овогодишње девето обиљежавање Дана заштите података одвијало у атмосфери убрзаног рада на реформи законодавства и регулатива о заштити личних података.

КАТЕГОРИЈА ПОДАТАКА

У Агенцији за безбједност личних података БиХ су напоменули да постоје и посебне категорије података. Оне могу откривати расно, национално или етничко поријекло, политичко мишљење или страначку припадност, као и чланство у синдикатима, религијско, филозофско или друго увјерење, здравствено стање, генетски код или сексуални живот. Овдје се убрајају и кривичне пресуде и биометријски подаци, а обрада посебних категорија података је дозвољена само у изузетним случајевима.

Извор: Глас Српске