БиХ ће имати највеће вишкове струје

Амбиције земаља западног Балкана у извозу електричне енергије могу се показати као врло ризичне, те се предвиђа да ће у случају испуњења планираних сценарија регија имати вишак од чак 56 одсто струје, док ће земље с највише енергије за извоз бити БиХ и Србија.

Босна и Херцеговина 30.03.2015 | 08:23

Показало је то најновије истраживање, које су за потребе организације „ЦЕЕ Банкwатцх“ спровели Универзитет у Гронингену и консултантска кућа „Адвисорy Хоусе“.

Међутим, домаћи економски експерти истичу да вишак електричне енергије не може да штети БиХ, која заједно с осталим земљама западног Балкана, како кажу, треба да развија заједничке капацитете и инфраструктуру у овој области, како би тако удружени лакше наступали на трећим тржиштима.

Ипак, аутори ове студије пишу да земље овог региона имају амбиције да постану извозници енергије, али упозоравају да би локалне владе морале узети у обзир развој догађаја у сусједним земљама, који би новопланиране енергетске објекте учинио економски неодрживим.

„Наиме, с обзиром на конкуренцију у регији, као и из Бугарске, Румуније и остатка ЕУ, за који се очекује да ће имати значајан вишак електричне енергије, извозне цијене могу бити притиснуте наниже, а новоизграђене електране могле би завршити као насукана имовина“, наводи се у студији под називом „Извјештај о дугорочној економској исплативости градње нових енергетских капацитета за извоз земаља западног Балкана“, који је објавио пословни портал СЕЕбиз.

Стога, аутори студије препоручују владама да преиспитају планове за извозно оријентисане капацитете производње и да саме направе или наруче анализе, те повећају регионалну сарадњу како би задовољиле врхунац потражње. Поред тога, препоручују и мјере за смањење губитака електричне енергије и повећање енергетске ефикасности у свакој од земаља.

„Енергетски пејзаж на западном Балкану ће у наредних десет година највјероватније изгледати сасвим другачије. Као што је и циљ да се задовоље домаће енергетске потребе, готово све владе у регији теже да постану извозници и планирају значајно проширење хидроенергије и капацитета базираних на угљену„, наводи се у студији.

У извјештају се још наводи и да Црна Гора има шансе да у наредних десетак година преокрене свој положај од екстремног увозника електричне енергије, која је увозила и до 50 одсто потребних количина, до земље која ће из властитих извора подмиривати цијелу потражњу.

Дуљко Хасић, експерт Спољнотрговинске коморе БиХ, рекао је да је чињеница да је БиХ значајан извозник струје, те да вишак енергије не може шкодити БиХ.

Говорећи о овој анализи, рекао је да такво упозорење ни у ком случају неће ићи на штету земљама западног Балкана да развијају заједничке капацитете и инфраструктуру у овој области.

„Питање енергије је питање будућности, то је троножац зацртан у стратегији ЕУ – енергија, комуникације и храна, тим редом. Колико год да се произведе, енергије ће бити мало и она ће наћи своје тржиште у сваком случају“, рекао је Хасић и додао да је питање како да будемо ефикаснији у заједничкој инфрастуктури, производњи и заједничком наступу приликом продаје. Истакао је да би било далеко боље да то земље западног Балкана заједнички раде и заједнички наступају на трећим тржиштима, него што то раде појединачно.

„На тај начин би се остварио знатно бољи ефекат за ове земље, успоставила би се заједничка сарадња, с обзиром на то да су земље западног Балкана мале.Заједничким снагама могли бисмо доћи до одговарајућих синергијских резултата“, сматра овај експерт. Предложио је да одговарајућа удружења, пословне асоцијације и компаније заједно израде акциони план за заједнички наступ на трећим тржиштима. То би, како је рекао, дало позитивни сигнал за земље западног Балкана да се овдје улаже и да се заједнички ради на привредној сарадњи, а што би отворило и подручје тржишних погодности у другим областима.

Драган Јеринић, предсједник Удружења произвођача електричне енергије из обновљивих извора, сматра да је потребно раздвојити изворе из којих се планира добити енергија.

„Дугорочна политика Европске уније, а која иде у прилог плановима у РС и ФБиХ, је повећање капацитета из обновљивих извора, а смањење искориштавања угља.

„РС и Федерација управо ту имају велики потенцијал. Кроз то теба посматрати и поменуту студију. Све је мање инвеститора у Европи који жели улагати у прљаве технологије за добијање енергије, јер се Европа својим директивама и законодавством окренула обновљивим изворима и енергетској ефикасности. Такве политике су довеле да је значајно смањена односно стагнира емисија ЦО2 у атмосферу у 2014. години. Треба да знамо паметно искористити наше потенцијале које имамо, јер чиста енергија увијек ће имати и добру цијену на тржисту„ сматра Јеринић.

Извор: Независне новине