Балкан “плива” у оружју из деведесетих

У земљама Балкана милиони комада илегалног оружја још увек се налазе у рукама грађана. У питању је најчешће заоставштина из ратова у Хрватској, БиХ и на Косову, а владе земаља бивше СФРЈ покушавају да, помоћу акција легализације оружја, реше тај проблем.

Регион 29.03.2015 | 19:43

Према подацима Министарства унутрашњих послова, у Црној Гори је регистровано око 87.000 комада оружја. Како је рекао Абид Црновршанин, генерални директор Директората за управне унутрашње послове Министарства унутрашњих послова Црне Горе, број илегалног оружја је непознаница.

"У Црној Гори има око 87.000 комада регистрованог оружја. Када је у питању број илегалног оружја, тај податак немамо и свака процена је незахвална", рекао је Црновршанин.

У новембру 2014, МУП Црне Горе, УНДП, ОЕБС и Центар за демократску транзицију покренули су кампању "Поштуј живот, врати оружје", како би информисали грађане о штетним последицама нелегалног држања оружја.

Закон о оружју, који је на снагу у Црној Гори ступио 19. марта ове године, предвиђа да власници илегалног оружја могу то оружје предати полицији, без трајних последица.

Исти проблем је и у БиХ која је, попут осталих земаља Балкана, оптерећена проблемом илегалног оружја. У поседу грађана, према незваничним подацима, налази се готово 750.000 комада илегалног оружја које представља сталну претњу безбедности. Према томе сваки пети грађанин БиХ држи илегално оружје.

Према подацима Развојног програма Уједињених нација (УНДП) из 2010, у БиХ око 495.000 домаћинстава нелегално поседује оружје. Из УНДП-а наводе како је тај број вероватно и већи.

У Хрватској су, осим легалног оружја које служи за лов, спорт и самоодбрану, на терену још увек веће количине различитог ватреног оружја и експлозивних направа заосталих из рата. Од 2007. покренута је акција у склопу које је грађанима омогућено да оружје предају полицији без санкција.

Грађани Хрватске на крају 2014, према МУП-овој евиденцији, поседовали су око 280.000 комада ватреног оружја. Реч је најчешће о ловачком оружју, оружју за спортске намене и оружју за самоодбрану.

"Поред оружја које грађани поседују легално, а имајући у виду Домовински рат и остала збивања, претпостављамо да је већа количина оружја у незаконитом поседу, односно оружје које је заостало из сукоба деведесетих", рекао је полицијски службеник из Службе превенције Управе полиције Хрватске Иво Јакић, преноси РТЦГ.

Од почетка акције легализације оружја које поседују грађани, од 4. до 26. марта ове године у Србији је предато 619 комада оружја, међу којима чак и једна "зоља", 137 бомби и минско-експлозивних средстава, а поднесено је и 385 захтева за регистрацију оружја.

Процене су да се број комада илегалног наоружања креће и до 900.000.

Извор: РТС