Хронични умор и званично постаје болест !

Постављају се дијагностички критеријуми за утврђи вање синдрома сталне исцрпљености. Синдром је тешко дијагностиковати, а многа друга обољења имају исте симптоме. Пацијенти годинама узалудно трагају за узроком и леком.

Здравље 23.03.2015 | 09:17
Хронични умор и званично постаје болест !

СИНДРОМ хроничног умора, болест модерног доба, могао би ускоро да добије ново име и критеријуме за дијагностику обољења. То значи да ће сви они код којих се дијагностикује да пате од овог синдрома моћи да се лече специфичном терапијом и да имају оправдање због одсуства са посла.

Стручњаци у независној групи коју је оформила влада САД сложили су се на заједхичком панелу, и званично су прихватили синдром хроничног умора као легитимну болест коју карактерише пет основних симптома, и којом би, убудуће, лекари требало озбиљно да се баве.

Одбор Медицинског института (ИОМ), предлаже да се синдром хроничног умора преименује у "болест системске нетолеранције на стрес", да би се боље објасниле и схватиле последице стања на људски организам.

Преокрет у односу на овај синдром, који до сада многи лекари нису схватали озбиљно, могао би и да стави и званичну потврду на тегобе оних који се дуго боре са овим стањем. Они већ доказују медицинској струци да са њиховим здрављем заиста нешто није у реду.

Први подаци о постојању синдрома хроничног умора датирају од пре пола века. У почетку је болест називана мијалгичним енцефаломијелитисом ("упала мозга или нерава која изазива болове у мишићима"), али се тада није повезивала са хроничним умором и није се идентификовала као посебна болест све до половине седамдесетих година двадесетог века.

Верујем да смо коначно покренули процес да пацијентима који болују од синдрома хроничног умора омогућимо коначну и легитимну дијагнозу, на основу које би могли да добију и бољу и ефикаснију терапију - рекла је Сузан Вернон, научни директор из Удружења које се бави решењем проблема ових пацијената. - Најтеже форме болести могу озбиљно да угрозе живот оболелог, и због тога не би смо смели да такве пацијенте не третирамо озбиљно.

Синдром хроничног умора веома је тешко дијагностиковати. Не постоји никакав крвни тест за утврђивање болести. Са друге стране, многа друга обољења узрокују сличне симптоме. Дијагноза се зато, управо, успоставља углавном путем елиминације других болести.

До сада, лекари су се ослањали на дефиницију случаја синдрома хроничног умора из 1994. године, намењеног да помогне истраживачима у испитивању стања које у то време није било доказано као болест.

Нови извештај Медицинског института којим се конкретизују дијагностички критеријуми омогућава да се овом болешћу убудуће медицинска струка озбиљно позабави. Према новим препорукама, особе које пате од синдрома хроничног умора морају да имају три основне тегобе:

1. Тешкоће у обављању свакодневних активности које трају најмање шест месеци, праћене тешким умором.

2. Погоршање симптома после било које врсте вежбања, укључујући психичку и менталну терапију, или погоршање после емотивног стреса.

3. Спавање које не одагнава осећај умора.

Да би дијагностиковали синдром хроничног умора, лекари такође морају да потврде и два додатна симптома: тешкоће при комуникацији и памћењу, и смањење тегоба у лежећем положају.

Потребно је да ови симптоми трају најмање шест месеци, и да барем половину тог времена буду средње или веома изражени, закључено је на панелу Медицинског института.
Докторка Елен Рајт Клејтон, председник ове установе и педијатар у Вандербилт универзитету у Нешвилу, каже да се нада да ће нови критеријуми омогућити пацијентима који болују од овог синдрома да лакше дођу до дијагнозе:

- Чак и лекар опште праксе, не само специјалиста, моћи ће на основу ових критеријума да успостави дијагнозу синдрома хроничног умора. То је велики корак напред за ове пацијенте, јер је неопходно да се докаже да болест није производ њихове маште, већ озбиљно и реално обољење.

Од 836.000 до чак 2,5 милиона Американаца пати од синдрома хроничног умора, а сматра се да се код чак 90 одсто оних са овим поремећајем, болест не дијагностикује. Синдром најчешће погађа особе између 40. и 50. године живота, а четири пута више жена се жали на ово стање.

Јавља се као снажан осећај умора који обично прати типичне симптоме обичне прехладе или грипа: црвенило грла, болови у мишићима и благо повишена температура. Особа има утисак да се никада неће потпуно опоравити. Како време пролази, симптоми не само да се не ублажавају, него се чини да се погоршавају јер се појављују нова места болова, затим стомачни и цревни поремећаји, губитак тежине и, у поодмаклој фази, дуготрајан затвор. Сви ови гастроинтестинални симптоми обично се јављају услед поремећаја у апсорпцији хранљивих намирница. Присутна је и тенденција ка алергијама, будући да је већина особа која пати од синдрома хроничног умора раније већ оболевала од алергијске кијавице, честих упала крајника или грла. Сви поменути проблеми се на крају обично решавају узимањем антибиотика широког спектра.

Болест се у пракси ипак, лечи, без обзира на то што дијагностички критеријуми до сада нису постојали, и што се прави узрок овог обољења још не зна. Истраживачи су до сада повезали хронични умор са запаљењем нервних ћелија у мозгу, док неки верују да се хронични умор јавља због одређеног поремећаја у имуном одговору пацијента.


КОРАЦИ ДО ДИЈАГНОЗЕ

* Нема крвног теста, скенера мозга или другог лабораторијског испитивања које би доказало постојање болести

* Искључивање постојања других, сличних болести

* Утврђивање менталног и физичког стања

Услов је да пацијент барем шест месеци има четири од осам ових симптома:
* Раздражљивост

* Екстремни умор

* Умерено повишена температура

* Бол у грлу и лимфним жлездама

* Удружени болови у коленима и лактовима

* Проблеми са концентрацијом и збуњеност

* Главобоље

* Осећај умора не престаје након спавања

* Болови и слабост у мишићима

* Заборавност

КОГА ПОГАЂА ОВАЈ СИНДРОМ

Године: Особе од 40 до 50 године. Ређе се јавља код деце

Пол: Четири пута чешће погађа жене него мушкарце

Животне навике: Особе под стресом. Гојазни и они који се ређе баве физичком активношћу

Социо-економски статус: Синдром чешће погађа оне са тањим новчаником

Генетика: Болест се чешће јавља у породици у којој већ има оних са овим синдромом

СЛИЧНЕ БОЛЕСТИ

* Фибромијалгија

* Лајмска болест

* Гулф Вар синдром

* Нетолеранција на глутен

* Постполио синдром

* Дефицит витамина Б12

КАКО СЕ ЛЕЧИ?

Тренутно нема специфичне терапије, и она је углавном симптоматска

Лекови

Антидепресиви, анксиолитици, лекови против болова, пилуле за спавање

Терапија

Технике за опуштање мишића, саветовање код психолога, вежбање

Навике

Смањивање стреса, избегавање кафе, алкохола, цигарета, успоравање ритма

Алтернативна медицина

Акупунктура, масажа, јога, медитација

Извор: Новости

 

Коментари / 0

Оставите коментар