Све мање бруцоша на приватним факултетима

Број ученика који одлучују да школовање наставе на приватним универзитетима и факултетима у РС у константном је паду, показују подаци Министарства просвјете и културе РС.

Република Српска 20.03.2015 | 09:20

У посљедње три академске године на седам приватних универзитета уписано је укупно 5.560 студената, од којих је у академској 2011/12. уписано 2.144, у 2012/13. тај број је 1.788, а у академској 2013/14. години уписано је 1.632 студената.

Слична ствар је и у приватним високим школама, које из године у годину уписују мање студената. На девет, колико их има у РС, у академској 2011/12. години уписано је 1.089, у академској 2012/13. години 1.013, а у академској 2013/14. уписано је тек 653 студената.

Директори ових установа сматрају како су двије ствари кључне а то је тешка економска и материјална ситуација, као и лоша демографска слика па факултете, без обзира да ли су јавни или приватни, похађа све мање студената.

"Испунили смо задате квоте и ове и прошле године, али оне су минималне. Сматрам да мањем броју уписаних доприноси економска ситуација и само стање у привреди. Ако се ствар гледа демографски, долазе генерације из периода када се рађало веома мало дјеце", каже Радован Клинцов, директор Универзитета за пословне студије у Бањалуци.

Према његовим ријечима, мања заинтересованост студената за приватне факултете јасно показује како су приче о томе да они праве хиперпродукцију диплома неистините.

"Примјера ради, бањалучки Правни факултет уписује 400 студената, а ми смо у прву годину уписали 27. Ово најбоље показује гдје и ко у РС прави огроман број кадрова", изјавио је Клинцов.

Слично мисли и Младен Миросављевић, директор БЛЦ-а, такође приватне образовне установе у Бањалуци, додајући да родитељи и дјеца све чешће постављају себи питање вриједи ли студирати.

"Данас можете завршити средњу школу, похађати два универзитета и имати пет доктората из било које области, а посао је све теже наћи и до њега је изузетно тешко доћи, тако да многи не виде разлог зашто би студирали. Такође, свему томе доприноси и економска ситуација", истакао је Миросављевић.
Он не сматра да је цијена школарине један од разлога што се све мање средњошколаца одлучује за приватне факултете.

"Није јефтино студирање ни на државним факултетима. Ако би се извела рачуница колико кошта студирање на неком од најтраженијих државних факултета и на оним приватним дошло би се до прилично сличне цифре сем ако се не ради о студентима који су на буџету и који имају неке друге изворе финансирања", рекао је Миросављевић.

Иначе, подаци Министарства показују како јавни универзитети како-тако успијевају да одрже број уписаних студената са тенденцијом благог раста.

Универзитет у Бањалуци је за три године уписао 9.844 студента, а Универзитет у Источном Сарајеву 7.350 студената.

Радослав Грујић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву, сматра како студенти имају веће повјерење и већу сигурност у јавне универзитете и у кадрове који на њима раде.

"Кроз цијелу годину представљамо програме будућим студентима. Настојимо да имамо актуелне програме и пратимо свјетске трендове гдје јачамо наше лабораторије па се студенти могу укључити у истраживања. Битна ствар за студенте у овој кризи је и то што је на нашим факултетима школовање готово бесплатно", оцијенио је Грујић.

Извор: Независне новине