Просјачка мафија из БиХ прала новац?

Против просијачке мафије, која се састоји од 21 држављанина БиХ у Хрватској се спроводи истрага због сумње да су покушали да оперу новац куповином ексклузивних некретнина. Многи од њих у Италији осуђивани за крађе, искоришћавање деце за прошење, оружје, илегални бизнис с отпадом, преваре, отмице, изнуде, чак и убиства.

Регион 18.03.2015 | 08:05

Како наводе загребачки медији, хрватски судови су у потпуној тајности, а на основи захтева Канцеларије за сузбијање корупције и организованог криминала (УСКОК), пре неколико месеци почели са блокадама рачуна 21 члана две породице из БиХ у трима хрватским банкама.

Своте које су забележене и које је суд блокирао су неки од највећих износа које су хрватске институције икад блокирале због сумњи на прање новца.

Према подацима које је УСКОК добио о власницима рачуна, њих укупно 21, на своје су рачуне у Сплитској, Јадранској и Загребачкој банци у последњих седам година положили су 5,4 милиона евра.
 
Реч је држављанима БиХ трајно настањенима у Италији, углавном у околини Торина, од којих неколико њих долази у Хрватску где купују некретнине на подручју Средње Далмације.

Само једна од тих особа има пријављено боравиште у Хрватској, која према евиденцији полиције користи два индентитета. Службено је у Хрватској пријављена као С. Х. (59), а користи се и другим именом и презименом, А. С.

На сумњу да је у питању прање новца наводи чињеница да према УСКОК-овим налазима готово нико од њих нема стално запослење, односно извор прихода. Други разлог за сумњу је то што многи од њих у Италији имају подебели криминални досије.

Према подацима италијанске полиције и тамошње финанцијске полиције, неки од осумњиченика били су у затворима најчешће због крађа, искорићавања деце за прошење, недозвољене послове са отпадом, превара, али и отмица, изнуда, недозвољеног држања оружја, чак и убиства.

Како се наводи, и сам начин на који су се износи полагали у хрватске банке истражитељима је био врло чудан.

Неколико чланова породица долазило би заједно у филијале Сплитске, Јадранске или Загребачке банке, најчешће у Средњој Далмацији, те би тамо полагали велике своте евра. Износи су варирали од неколико десетина хиљада до чак пола милиона евра по трансакцији.

(Јутарњи лист)