Шта након 17. јуна?

Хелена Мандић, помоћник директора за област емитовања у Регулаторној агенцији за комуникације (РАК), за МЦОнлине пише о посљедицама непрелажења на дигитално емитовање у БиХ након коначног рока.

Босна и Херцеговина 15.03.2015 | 18:15

Шта је дигитално емитовање?

Традиционално, досад познато емитовање које називамо аналогним, подразумијева кориштење једног фреквенцијског канала за емитовање једног ТВ програма. Дигитално емитовање је посебан систем преноса сигнала који омогућава да се на једном каналу преноси и до 10 програма, док се у исто вријеме ослобађа велики дио фреквентног спектра за друге сврхе (мобилне услуге, броадбанд Интернет, итд).

Какве су користи од дигиталног емитовања?

Дигитано емитовање омогућава пружање више различитих врста садржаја, што би могло довести и до раста њиховог квалитета – садржаји ће постајати компетитивни како би удовољили растућим захтјевима потрошача. С друге стране, дигитална технологија омогућава квалитетан и стабилан сигнал. Дигитална технологија такође нуди нове додатне услуге попут програмског претраживача електронског програмског водича, вишеканалног звука, интерактивности, кодирања, ПаyТВ итд. Коначно, ослобођени фреквенцијски ресурси, тзв „дигитална дивиденда“ могу се користити на различите начине чија је главна заједничка карактериститка да би требали служити општем добру заједнице.

Када увести дигитално емитовање?

О преласку са аналогног на дигитално емитовање се у Босни и Херцеговини прича већ јако дуго, од 2006, када је у Женеви, у организацији Међународне уније за телекомуникације (ИТУ), одржана Регионална конференција о радиовезама за планирање дигиталног земаљског радиодифузног сервиса у дијеловима регија 1 и 3, у фреквенцијском опсегу од 174-230МХз и 470-862МХз.

У оквиру Конференције усвојен је регионални споразум који предвиђа увођење дигиталне и потпуно гашење аналогне телевизије у Европи, Африци и дијелу Азије. Споразумом је 17. јуни 2015 одређен као крајњи датум прелазног периода до којег је потребно угасити свако аналогно и у потпуности успоставити дигитално емитовање.

Као и сваки мултилатерални споразум, и овај представља низ обавеза које потписнице морају испунити како би могле уживати права која им споразум даје. У конкретном случају, најједноставније речено, након 17. јуна 2015., сва међународна заштита прелази на дигиталне додјеле, док аналогне престају бити предметом међународне заштите.

Уз убрзани развој технологије, предвиђених 9 година је довољно за усвајање одговарајућих регулаторних оквира, планова активности које се имају предузети као и носилаца истих. Доказ да је рок и више него реалан не морамо тражити далеко – довољно је знати да је у Хрватској прелазак са аналогног на дигитално емитовање завршен крајем 2010.

У Босни и Херцеговини још у току 2007. почињу заједничке активности Савјета министара и Регулаторне агенције за комуникације на изради стратешког документа који ће регулисати овај процес.
При томе се максимално слиједе препоруке Европске комисије (ЦОМ (2005) 204) према којима би све чланице ЕУ требале најкасније до 2012. прећи на дигитално емитовање, па се у коначном документу, Стратегији преласка са аналогне на дигиталну земаљску радиодифузију у фреквенцијским опсезима 174-230 и 470-862 МХз у Босни и Херцеговини, који је Савјет министара усвојио у јуну 2008, као крајњи рок за испуњавање ових обавеза одређује 1. 12. 2011.

Гдје се налази БиХ у причи о дигитализацији?

Данас, у марту 2015., након пропалих покушаја усвајања Акционог плана, помјерања рока на 1.12.2014., једва успјеле набавке дијела опреме потребне за грађење кичме дигиталне мреже за Јавни РТВ систем која још није инсталирана – остаје нам да сагледамо могуће посљедице и да размотримо пар корака који би их могли мало ублажити.

У предстојећем периоду неће постојати ништа што би Агенција могла урадити да заштити домаће телевијзије –  како је наведено, аналогне фреквенције након 17.6. неће уживати међународну заштиту, па премда Агенција неће присилно гасити станице, њихови сигнали неће бити доступни.

Погрешно је мислити да ће се неиспуњавањем овог рока ствари задржати овакве какве јесу, али да је најтежа посљедица изостанак наведених додатних користи. За разлику од многих међународних обавеза које БиХ није испунила, неиспуњавање ових ће имати врло опипљиве посљедице.

Дигитални сигнал је пуно јачи од аналогног, његово покривање пуно веће. Када земље региона почну у потпуности искориштавати своје дигиталне капацитете, њихови сигнали ће једноставно брисати бх. аналогне додјеле. Ево како ће то изгледати на примјеру 11. ТВ канала:

Покривеност територије БиХ сигналом 11. ТВ канала до 17.6.2015

Покривеност сигналом 11 ТВ канала након 17.6.2015.

Шта ће се 17. јуна 2015. десити гледаоцима у БиХ ?

Гледаоци који у БиХ прате телевизијске програме преко антена ће се након 17. јуна суочити са снијегом на екрану на већини канала на којима су емитовале бх. телевизије. Ово се односи подједнако и на канале које користе јавни РТВ сервиси и на оне које користе локалне телевизијске станице.

Ово се може, али не мора, десити одједном –  вјероватније је да ће земље из региона своје дигиталне капацитете укључивати постепено, с тим да је реално очекивати да ће већину својих капацитета активирати вјероватно до јесени 2015.

Гледаоци који у БиХ прате телевизијске програме путем кабловске телевизије или неког другог облика дистрибуције ће бити у могућности гледати стране програме, као и домаће програме телевизијских станица које не користе фреквенције за емитовање.

Шта ово значи за запослене телевизијских станица и за локалну привреду?

Ово ће сигурно довести до гашења многих локалних ТВ станица, и комерцијалних и јавних. Можемо расправљати о (не)квалитету или (не)професионализму у њиховим програмима, али је чињеница да ове станице пружају локалне информације становништву које покривају својим сигналима, и да представљају важан дио локалних заједница. Гашење телевизијских станица ће довести до губитка радних мјеста, а негативне ефекте ће имати и на локалну привреду која ће изгубити један од видова оглашавања.

Шта очекује јавне РТВ сервисе?

О јавним сервисима је пуно тога речено у протеклих готово 20 година његове реконструкције. Реконструкција очигледно није успјела, а сад већ сасвим извјестан губитак огромног дијела покривања може имати заиста несагледиве посљедице.

Шта је “дигитална дивиденда” и које су штетне посљедице њеног некориштења?

Због великих капацитета, преласком на дигитално емитовање ослободиће се огроман дио спектра који је досад кориштен за аналогно емитовање. Овај дио спектра се може користити у различите сврхе, а превладавајући европски принцип је да се дио ослобођених фреквенција додијели за потребе увођења нових мобилних технологија. Након процјене стања и могућих позитивних и негативних ефеката прихватања ове иницијативе, БиХ се придружила овом европском принципу и резервисала  право  да овај дио фреквенција додијели за потребе развоја нових мобилних технологија.

Већ је 2008. у оквиру Стратегије преласка са аналогног на дигитално емитовања у БиХ препоручено да се што прије крене са додјелом права кориштења дигиталне дивиденде са приједлогом да се од добивених финансијских средстава изврши суфинансисрање процеса дигитализације у БиХ.
Илустрације ради, само од накнада за државни допринос за кориштење фреквенција држава би могла зарадити око 5 милиона КМ годишње. С друге стране, опет су на губитку грађани – увођење нових технологија би се на крају максимално снизиле цијене услуга и повећала могућности кориштења широкопојасног интернета.

Да ли је сувише касно?

Регулаторна агенција за комуникације (Агенција) је крајем новембра 2014 организовала округли сто на тему “Дигитализација – шта након 17.6.2015?”.

Овај скуп је посљедњи у низу сличних активности које је Агенција организовала у протеклим годинама упозоравајући на важност дигитализације, а на њему су по први пут представљене све негативне посљедице са којима ће БиХ и њени грађани бити суочени уколико рок за коначни прелазак на дигитално емитовање не буде испоштован.

Премда је изостала одговарајућа реакција јавног и комерцијалног сектора, скуп је ипак дефинисао одређени низ мјера које би Савјет министара требао да усвоји у наредном периоду како би се барем дјелимично ублажиле негативне посљедице кашњења.
Ове мјере укључују и званично помјерање рока на 17. 06. 2015 у 00.01; убрзавање активности на реализацији свих фаза набавке опреме у оквиру пројекта дигитализације преносе и емисионе мреже јавних РТВ сервиса; измјену стандарда на ДВБ-Т2 уз задржавање истог модела компресије (МПЕГ4); измјену Стратегије којом би се омогућило да у МУЛТИПЛЕX-у А, који је одређен само за потребе јавних РТВ сервиса, привремено емитују и комерцијалне и локалне јавне ТВ станице и ; и коначно омогућавање Агенцији да у што скоријем року почне са активностима на одабиру оператора МУЛТИПЛЕX-а Б.

Приједлог мјера је упућен Савјету министара половином јануара 2015, а колико је познато, до данас се није нашао на дневном реду.

Извор: Медиа.ба