На Исланду бебе спавају напољу

Ако видите бебу у колицима и помислите да је напуштена, не паничите!

Исланђани се воле хвалити да су отпорни на хладноћу и вјетар. Обично то повезују са својим викиншким прецима, који су се пробијали кроз велико невријеме да би дошли до свог изолованог острва.
 
Истина је да смо отпорни—Исланђани живе у просјеку 82 године, што је за 10 година дуже од глобалног просјека, али поред викиншке ДНК у обзир треба узети и друге факторе, као што је наше вјеровање да хладноћа подмлађује: Исланђани од рођења дријемају напољу без обзира на временске услове.
 
Највећа трговачка улица у Рејкјавику љети се испуни бебама које спавају у својим колицима. Али оне су ту и зими, дријемају на температурам испод нуле. Ако нису на улици, онда су на балконима или у двориштима, док се њихови родитељи окупе око топлог чаја у затвореном простору.

Обичај извожења бебе напољу да спава у колицима је јако важан на Исланду, па Исланђани који живе у великим стамбеним зградама понекад имају посебну колијевку на балкону – само за поподневно спавање.

Али зашто? Дуго времена, услови у затвореном простору једноставно нису били тако добри за спавање. Са слабом циркулацијом ваздуха и превише укућана, традиционалне исландске куће биле су влажне и понекад задимљене од кувања.

Почетком 20. вијека, епидемија туберкулозе је уздрмала нацију. Отприлике у исто вријеме, дјечја колица су се могла набавити и на Исланду. Након што су изумљена у Великој Британији готово 200 година раније, колица су коначно почела масовно да се производе и да буду доступна широм свијета. Године 1926. др Давид Торстинсон објавио је књигу о одгоју дјеце на Исланду, тврдећи да су боравак на отвореном и свјеж ваздух корисни за јачање имунитета код дјеце.

Торстинсон је предлагао родитељима да користе “модерну покретну колијевку” - колица— да би дјеца могла спавати напољу, и изненада је то постао нови обичај. Друга генерација Исланђана у 20. вијеку спавала је напољу и од тада је то случај са свим генерацијама.
 
Родитељи данас не брину о инфективним болестима када оставе своју бебу да се одмара напољу. Већина Исланђана осјећа да им дјеца дуже и љепше спавају напољу, јер им не сметају звукови у кући.

Вријеме спавања обично изгледа овако: беба се узнемири јер је уморна. Родитељи је ставе у колица и возају док не заспи. Колица се остављају на безбједном мјесту, а родитељи се удаље.

Ако видите бебу у колицима и помислите да је напуштена, када будете шетали улицама Рејкјавика, немојте паничити. Беба је добро ушушкана топлим вуненим прекривачем и носи капу и рукавице.

Ако се температура спусти испод 0°Ц, родитељи ће можда двапут размислити прије него што оставе своје новорођенче вани. Међутим, то није случај са свим родитељима – други остављају своју дјецу да спавају напоље без обзира на температуру. Мада је ваздух можда увијек био свјеж 1935. године, то данас није увијек случај, тако да родитељи најчешће избјегавају паркинге и главне улице током шпице.

Стопа криминала је веома ниска на Исланду, са мање од два убиства годишње у главном граду.

У држави са 320,000 становника, људи углавном имају повјерења у своје комшије, довољно да осјећају да је безбједно да оставе своје бебе испред куће или кафића.

И мада колица могу дјеловати напуштена и заборављена, она су под сталним надзором родитеља који их једним оком мотре кроз прозор и на бејби монитору у руци.

Некада ће неки добри Самарићанин ући у кафић да јави да нека од беба вани плаче. Посрамљени родитељ онда обично скаче са столице и истрчава напоље, да би се неколико секунди касније појавио носећи дијете које је можда мало збуњено, али зато има румене образе.

Извор: Бука