Колико кафе је дозвољено?

Неке студије повезују црни напитак са подизањем нивоа масноћа и крвног притиска, док, са друге стране, поједини истраживачи тврде да кафа има позитивну улогу у превенцији болести крвних судова.

Здравље 14.03.2015 | 23:10

ДВЕ шољице кафе дневно смањују ризик од закрчења крвних судова, познатог фактора ризика за настанак срчаних болести, показало је последње истраживање корејских научника.

Они су испитивали више од 25.000 запослених жена и мушкараца који су касније прошли систематски преглед у својим компанијама. У студији је откривено да кафа смањује наслаге калцијума на зидовима крвних судова.

То се показало и на прегледима: испитаници који су пили умерене количине кафе - од три до пет шољица дневно, имали су мање наслаге штетних материја на зидовима крвних судова од оних који нису кафопије, или су пак пили више од пет шољица овог напитка дневно.

Кафа садржи стимулативни кофеин, баш као што га има и мноштво других напитака, па научницима није јасно како само кафа има овакав, позитиван ефекат на здравље срца. И сами истраживачи се слажу да су потребна додатна испитивања ради потврде добробити кафе за срце.

Викторија Тејлор, из британског Удружења за срчане болести, каже:

- Морамо са задршком да примимо резултате овог истраживања јер је студија рађена код јужнокорејске популације, која има другачије животне навике и навике у исхрани од просечног европског становника.

Резултати истраживања начели су стару дебату о томе да ли је кафа добра за срце и укупно здравље. Наиме, постоји мноштво контрадикторних чињеница и истраживања на ову тему.
Неке студије повезују испијање кафе са појавом фактора ризика, пре свега повишеног холестерола и високог крвног притиска за настанак кардиоваскуларних болести, док, са друге стране, поједини истраживачи тврде да овај напитак представља штит од срчаних болести.

Ипак, не постоје убедљиви докази ни за једну теорију, а последња студија корејских научника објављена у часопису "Срце", само подгрева дискусију и стаје на страну оних истраживања која су до сада доказала добре стране кафе у превенцији дијабетеса типа 2, Паркинсонове болести и обољења јетре, Алцхајмерове болести, рака простате, па чак и бола у леђима...

Некима, међутим, кафа не прија за здравље. То зависи од година, генетике, од врсте кафе коју пију, али и од тачно одређене количине овог напитка. На пример, истраживање је показало да четири шоље кафе дневно смањује ризик од меланома, најсмртоноснијег канцера коже. Али, није се показало да кафа без кофеина може да пружи било какву заштиту у овом случају. Студија само потврђује и претходно истраживање о позитивном утицају кафе на базоцелуларни карцином, иначе најчешћи рак коже.

Још једна студија повезује пијење кафе са ризиком од мултипла склерозе (МС). У њој је доказано да пијење чак четири до шест шољица кафе, у периоду од пет до десет година, смањује ризик од настанка МС.

Научници сматрају да кафа има и неуропротективну улогу, па тврде да кофеин из кафе сузбија продукцију запаљенских маркера у мозгу, који иначе доводе до настанка Алцхајмерове и Паркинсонове болести.

Међутим, пре него што се препустите неограниченом испијању кафе, прочитајте и шта кажу истраживања која кафу не стврставају у добре пријатеље здравља.

Раније, вишедеценијске студије истраживача са Харварда, које су отпочеле још 1976, пратиле су утицај навика у испијању кафе код мушкараца и жена. Др Роб ван Дам из Харвардске школе здравља каже:

- Нисмо пронашли никакву везу између пијења кафе и повећаног ризика од смрти из било ког медицинског узрока: канцера или кардиоваскуларне болести.

И док неки несметано могу да уживају у омиљеном напитку, кафа, а посебно кофеин, имају лош утицај на здравље код одређених особа. Они који пате од несанице или другог поремећаја спавања, или дијабетеса који није добро контролисан, морају опрезно и уз савет лекара да дозирају кофеин у свакодневном животу. Такође, посебан опрез у конзумирању кафе и кофеинских напитака мора да постоји и код млађе популације.

Такође, од одређене генетске мутације коју има свако од нас, зависи колико брзо ће наш организам да метаболише кофеин. Ген се зове ЦYП1А2, и они који имају "спорију" верзију овог гена не могу да се разбуде ни после две шољице кафе, док код других, овај ген делује тако што након унетог коефина одмах реагује високим крвним притиском.

Жене би требало да буду посебно опрезне, јер кафа може да појача нападе врућине у менопаузи. И труднице морају да пазе на то колико пију кафе, јер, како нека истраживања показују, прекомерне количине могу да изазову и спонтани побачај. Кофеин допире чак до фетуса и тамо може да успори његов раст. Због тога лекари трудницама препоручују само једну шољицу кафе дневно.

Осим количине, гена и других фактора, утицај кафе на здравље зависи и од врсте кафе. Наиме, у нефилтрираној кафи (код нас је то домаћа кафа), откривена су два такозвана дитерпена, и то у великим количинама. То су кафестол и кавеол, органске киселине.

Студије које су се бавиле проучавањима различитих врста нефилтриране кафе, као и уља из кафе, показале су да обе супстанце повећавају ниво холестерола.

Утврђено је да конзумирање око 60 мг кафестола, што одговара количини од 10 шољица нефилтриране кафе, може да повећа ниво холестерола за око 20 одсто.

Кафа подиже ниво лошег холестерола (ЛДЛ) и ниво триглицерида. Истовремено, истраживања показују да добар холестерол (ХДЛ) није подложан променама услед повећаног конзумирања кафе. Зато, ко мора да пази на ниво холестерола, требало би да пије нескафу или филтрирану кафу.

Извор: Новости