Koliko kafe je dozvoljeno?

Neke studije povezuju crni napitak sa podizanjem nivoa masnoća i krvnog pritiska, dok, sa druge strane, pojedini istraživači tvrde da kafa ima pozitivnu ulogu u prevenciji bolesti krvnih sudova.

Zdravlje 14.03.2015 | 23:10

DVE šoljice kafe dnevno smanjuju rizik od zakrčenja krvnih sudova, poznatog faktora rizika za nastanak srčanih bolesti, pokazalo je poslednje istraživanje korejskih naučnika.

Oni su ispitivali više od 25.000 zaposlenih žena i muškaraca koji su kasnije prošli sistematski pregled u svojim kompanijama. U studiji je otkriveno da kafa smanjuje naslage kalcijuma na zidovima krvnih sudova.

To se pokazalo i na pregledima: ispitanici koji su pili umerene količine kafe - od tri do pet šoljica dnevno, imali su manje naslage štetnih materija na zidovima krvnih sudova od onih koji nisu kafopije, ili su pak pili više od pet šoljica ovog napitka dnevno.

Kafa sadrži stimulativni kofein, baš kao što ga ima i mnoštvo drugih napitaka, pa naučnicima nije jasno kako samo kafa ima ovakav, pozitivan efekat na zdravlje srca. I sami istraživači se slažu da su potrebna dodatna ispitivanja radi potvrde dobrobiti kafe za srce.

Viktorija Tejlor, iz britanskog Udruženja za srčane bolesti, kaže:

- Moramo sa zadrškom da primimo rezultate ovog istraživanja jer je studija rađena kod južnokorejske populacije, koja ima drugačije životne navike i navike u ishrani od prosečnog evropskog stanovnika.

Rezultati istraživanja načeli su staru debatu o tome da li je kafa dobra za srce i ukupno zdravlje. Naime, postoji mnoštvo kontradiktornih činjenica i istraživanja na ovu temu.
Neke studije povezuju ispijanje kafe sa pojavom faktora rizika, pre svega povišenog holesterola i visokog krvnog pritiska za nastanak kardiovaskularnih bolesti, dok, sa druge strane, pojedini istraživači tvrde da ovaj napitak predstavlja štit od srčanih bolesti.

Ipak, ne postoje ubedljivi dokazi ni za jednu teoriju, a poslednja studija korejskih naučnika objavljena u časopisu "Srce", samo podgreva diskusiju i staje na stranu onih istraživanja koja su do sada dokazala dobre strane kafe u prevenciji dijabetesa tipa 2, Parkinsonove bolesti i oboljenja jetre, Alchajmerove bolesti, raka prostate, pa čak i bola u leđima...

Nekima, međutim, kafa ne prija za zdravlje. To zavisi od godina, genetike, od vrste kafe koju piju, ali i od tačno određene količine ovog napitka. Na primer, istraživanje je pokazalo da četiri šolje kafe dnevno smanjuje rizik od melanoma, najsmrtonosnijeg kancera kože. Ali, nije se pokazalo da kafa bez kofeina može da pruži bilo kakvu zaštitu u ovom slučaju. Studija samo potvrđuje i prethodno istraživanje o pozitivnom uticaju kafe na bazocelularni karcinom, inače najčešći rak kože.

Još jedna studija povezuje pijenje kafe sa rizikom od multipla skleroze (MS). U njoj je dokazano da pijenje čak četiri do šest šoljica kafe, u periodu od pet do deset godina, smanjuje rizik od nastanka MS.

Naučnici smatraju da kafa ima i neuroprotektivnu ulogu, pa tvrde da kofein iz kafe suzbija produkciju zapaljenskih markera u mozgu, koji inače dovode do nastanka Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Međutim, pre nego što se prepustite neograničenom ispijanju kafe, pročitajte i šta kažu istraživanja koja kafu ne stvrstavaju u dobre prijatelje zdravlja.

Ranije, višedecenijske studije istraživača sa Harvarda, koje su otpočele još 1976, pratile su uticaj navika u ispijanju kafe kod muškaraca i žena. Dr Rob van Dam iz Harvardske škole zdravlja kaže:

- Nismo pronašli nikakvu vezu između pijenja kafe i povećanog rizika od smrti iz bilo kog medicinskog uzroka: kancera ili kardiovaskularne bolesti.

I dok neki nesmetano mogu da uživaju u omiljenom napitku, kafa, a posebno kofein, imaju loš uticaj na zdravlje kod određenih osoba. Oni koji pate od nesanice ili drugog poremećaja spavanja, ili dijabetesa koji nije dobro kontrolisan, moraju oprezno i uz savet lekara da doziraju kofein u svakodnevnom životu. Takođe, poseban oprez u konzumiranju kafe i kofeinskih napitaka mora da postoji i kod mlađe populacije.

Takođe, od određene genetske mutacije koju ima svako od nas, zavisi koliko brzo će naš organizam da metaboliše kofein. Gen se zove CYP1A2, i oni koji imaju "sporiju" verziju ovog gena ne mogu da se razbude ni posle dve šoljice kafe, dok kod drugih, ovaj gen deluje tako što nakon unetog koefina odmah reaguje visokim krvnim pritiskom.

Žene bi trebalo da budu posebno oprezne, jer kafa može da pojača napade vrućine u menopauzi. I trudnice moraju da paze na to koliko piju kafe, jer, kako neka istraživanja pokazuju, prekomerne količine mogu da izazovu i spontani pobačaj. Kofein dopire čak do fetusa i tamo može da uspori njegov rast. Zbog toga lekari trudnicama preporučuju samo jednu šoljicu kafe dnevno.

Osim količine, gena i drugih faktora, uticaj kafe na zdravlje zavisi i od vrste kafe. Naime, u nefiltriranoj kafi (kod nas je to domaća kafa), otkrivena su dva takozvana diterpena, i to u velikim količinama. To su kafestol i kaveol, organske kiseline.

Studije koje su se bavile proučavanjima različitih vrsta nefiltrirane kafe, kao i ulja iz kafe, pokazale su da obe supstance povećavaju nivo holesterola.

Utvrđeno je da konzumiranje oko 60 mg kafestola, što odgovara količini od 10 šoljica nefiltrirane kafe, može da poveća nivo holesterola za oko 20 odsto.

Kafa podiže nivo lošeg holesterola (LDL) i nivo triglicerida. Istovremeno, istraživanja pokazuju da dobar holesterol (HDL) nije podložan promenama usled povećanog konzumiranja kafe. Zato, ko mora da pazi na nivo holesterola, trebalo bi da pije neskafu ili filtriranu kafu.

Izvor: Novosti