Креће Ф1! Неки нови клинци тамо...!

Од почетка овогодишњег шампионата Формуле 1 дели нас десетак дана и очекивано је да постоје питања на које једва чекамо одговоре. Да ли Луис Хамилтон и Мерцедес могу да наставе тамо где су стали прошле сезоне? Шта може Себастијан Фетел у својој првој сезони у Ферарију? Може ли Вилијамс да направи корак напред у односу на претходну годину? Где је тренутно Мекларен-Хонда у односу на најбоље тимове? И, наравно, шта можемо да очекујемо од дебитаната ове сезоне?

Остали спортови 04.03.2015 | 08:00

Утисак је да ова година доноси најјачу дебитантску поставу у последњих неколико година, а пред сваким од њих тројице су велика очекивања. Макс Ферстапен ће са 17 година бити најмлађи возач у историји Формуле 1 и први малолетник у шампионату. Карлос Саинс јуниор ће наставити путем свог легендарног оца, додуше на другачијем терену, док Фелипе Наср представља последњег у низу Бразилаца који поседују шампионски потенцијал.

О подијумима и победама је рано причати, али су сви сагласни да су сва тројица предодређени за нешто велико, само остаје да се види да ли ће своју прилику искористити. Наср је био посебно импресиван током тестирања, Ферстапен и Саинс су евидентно напредовали, али их тек чека оно право. Млади Бразилац има ту, може се рећи, срећу да ће већа пажња бити упућена двојцу екипе Торо Росо, па је те стране пред њим лакши посао, али је познато да је Формула 1 немилосрдна према клинцима ако се не докажу.

Последњих година, и Заубер и Торо Росо су били одлична одскочна станица за све они који су знали то како да искористисте. Серхио Перес је био импресиван у дебитантској сезони у швајцарској екипи, да би потом добио прилику у Мекларену, али се после једне сезоне преселио у Форс Индију. Себастијан Фетел, Данијел Рикардо и Данил Квјат су сви прво добили прилику у Торо Росу, у којем су се изборили за шансу у Ред Булу. Сада већ четвороструки шампион је најбољи пример ’школе’ Ред Була који је одрадио све битне кораке до врха, Рикардо није далеко да то исто учини, а за Квјата је још рано судити.

И управо то, искористити прилику, најбитније је у Формули 1, уз новац, што је директно повезано са малим тимовима. Најбољи пример за то су последњих година Хаиме Алгерсуари и Жан-Ерик Верњ, који су практично све добили на тањиру, али је питање колико људи се сећа неког њиховог резултата.

Алгерсуари је стигао у Торо Росо 2009. године уместо Себастијана Бурдеа и врло брзо је постао најмлађи освајач бодова у историји, али је убрзо и нестао. Верњ се задржао дуже, чак три сезоне, али о његовим вожњама довољно говори то да су Рикардо и Квјат, који су му били тимске колеге, добили прилику у Ред Булу, а он не. Француз је више пута истицао да верује да је подједнако заслужио то место као они, али истина је да није био ни близу, јер се за три године није издвојио у односу на масу. Ипак, људски је надати се, али је исто и време да кренемо са представљањем нових клинаца у Формули 1.

Макс Ферстапен

Због његових година, али и чињенице да иза себе има само једну сезону у једноседима, пажња усмерена Максу Ферстапену ће можда моћи да се пореди са оном посвећеном браниоцу титуле Луису Хамилтону. 17-годишњи Ферстапен већ је исписао нове странице историје Формуле 1, али је то само почетак, верују сви они који дуже време прате дешавања у том шампионату.

Холанђанин, иначе, има одлично предзнање о Формули 1, пошто је његов отац Јос осам година возио у шампионату, а бранио је боје Бенетона, Симтека, Футворка, Тирела, Стјуарта, Ероуза и Минардија. Имао је 106 стартова, а најбољи резултат остварио је у својој дебитантској сезони, 1994. године, када је у Мађарској и Белгији био трећи.

Млади Ферстапен је прошле године возио у европској Формули 3 у којој је заузео треће место, али је остварио десет победа, више него било који од његових конкурената. Још на средини сезоне, Ферари и Ред Бул су почели да се боре за њега, али је аустријски тим очигледно био бржи. Многи су се још тада питали шта је Ред Булу дало предност, а одговор је уследио само неколико недеља касније, када је објављено да ће возити за Торо Росо у 2015.

Та вест је изазвала подељена мишљења, посебно због недостатка искуства, а можда најоштрију осуду таквог потеза дао је шампион из 1997. Жак Вилнев, истакавши да је „Ферстапен увреда за Формулу 1“. Холанђанин се није обазирао на то, користио је сваки прилику да напредује, а још није направио никакав инцидент који би могао да покаже да је Торо Росо донео погрешну одлуку његовим ангажовањем.

Занимљиво, потез италијанског тима натерао је Светску аутомобилску федерацију да промени правила по питању уласка возача у Формулу 1. Тако ће само пунолетни возачи моћи да се нађу у шампионату, што значи да ће Ферстапен бити први и последњи малолетник у Формули 1. На првој трци сезоне – Великој награди Аустралије, 15. марта, имаће 17 година и 166 дана, што је невероватан податак, али је до сада одлично успео да се избори са притиском, а сви се надају да ће тако бити и када оно право крене.

„Наравно да желим да будем брз. Али, најважније је да будем константан и не направим много грешака. Мислим да ми је то главни циљ. Наравно, у будућности се надам да ћу постати светски шампион, јер ми је и то велики сан“, нагласио је Ферстапен.

Карлос Саинс јуниор

Сам помен Карлоса Саинса све љубитеље ауто-мото спорта подсети на рели, али се млади Шпанац одлучио да крене стопама свог легендарног оца на другом терену. Саинс је три године старији од Ферстапена, иза себе има веће искуство у једноседима од свог тимског колеге, али ће њих двојица заједно чинити најмлађу возачку поставу у историји Формуле 1.

Саинс је променио велики број шампионата на путу до Формуле 1, а чак и титула у Светској серији Рено није му гарантовала место. Ипак, још једном је потврђено да Ред Бул већу наду полаже у возаче из те серије, него из ГП2 серије, на пример. Најбољи примери за то су Себастијан Фетел и Данијел Рикардо.

20-годишњи Шпанац је, очекивано, ауто-мото спортом почео да се бави кроз картинг, а пре шест година био је вицешампион Европе. У једноседима је дебитовао у Формули БМW, а прву титулу освојио је у Формули Рено 2.0 2011. године, уследиле су сезоне у британској Формули 3, европској Формули 3 и ГП3 серији, пре уласка у Формулу Рено. Саинс је на 14 трка имао седам победа, ниједном више се није нашао на подијуму, али му је то било довољно за титулу.

Још пре те титуле, љубитељи Формуле 1 су се надали да ће добити шансу. Несумњиво је да шампионске гене, а и заиста је лепо поново видети презиме Саинс у елитном друштву, а да то није Дакар рели. Старији Саинс је двоструки светски рели шампион, као и освајач Дакара, а млађи има све предуслове да успе и испише историје Формуле 1 и ауто-мото спорта уопште.

„Сјајно је имати светског рели шампионата уз себе. Захвалан сам јер ми је отац пренео своје искуство, дао ми је невероватне савете. Када сам био млађи нисам имао практично своје име, био сам његов син и због тога сам био под великим притиском. Али, изборио сам се за улазак у Формулу 1 сам, не зато што сам нечији сан. Ја сам Карлос Саинс и способан сам да будем возач Формуле 1“, јасан је Саинс.

Фелипе Наср

Можда се о Фелипеу Насру најмање прича од свих рукија, јер нити је најмлађи, нити има толико познатог оца, али је и њему треба посветити једнаку пажњу. 22-годишњи Бразилац од свих дебитаната има највеће искуство што се тиче Формуле 1, јер је прошле сезоне био тест возач Вилијамса, од којег га је Заубер практично преотео.

Наср је у швајцарском тиму заменио Адријана Зутила тако што је тиму донео новог спонзора – Банцо до Брасил, који је Зауберу омогућио да финансијски компензује Немцу то што неће возити ове године. Међутим, иако му је новац можда олакшао пут до места у Формули 1, током тестирања Наср је показао да је заслужио своје место у шампионату.

Бразилац је више пута дан завршио као најбржи, а по временима је свог тимског колегу Маркуса Ериксона оставио далеко иза себе. Треба напоменути да Ериксон иза себе има већ једну сезону у Формули 1, пошто је прошле године бранио боје Катерхема, али се веће наде што се тиче Заубера у овогодишњем шампионату полажу у Насра.

Бразилац је имао занимљив пут до Формуле 1, преко три различите Формуле БМW, британске Формуле 3 и ГП2 серије, коју је возио у последње три сезоне. Титулама се окитио у еврпској Формули БМW 2009. године и британској Формули 3 2011, док је у ГП2 серији најбољи резултат имао прошле сезоне, када је био трећи. Остварио је четири победе и укупно десет пута био на подијуму, возећи за Карлин.

Ти резултати наговештавају да он може много, али се од њега можда и не очекује да се придружи Емерсону Фитипалдију, Аертону Сени и Нелсону Пикеу међу шампионима. Ипак, да се нађе на највишем степенику победничког постоља у блиској будућности потенцијал има, само је питање да ли ће се све поклопити. Свакако, прави љубитељи Формуле 1 ће обратити посебну пажњу на њега и остале рукије, а сада нам је остало да само одбројавамо до почетка нове сезоне.

„Да се ја питам, већ бих био у Мелбурну. Нестрпљив сам да дочекам свој деби у Формули 1. Вредно сам радио да бих стигао овде, а Велика награда Аустралије ће бити јединствен доживљај за мене“, рекао је Наср.