Зашто само фебруар има 28 или 29 дана?

Фебруар месец није ни постојао све док га Нума Помпилије, други од седам римских краљева није додао у календарску годину. Број његових дана се често мењао, док 44. године пре нове ере, није добио коначну бројку.

Занимљивости 25.02.2015 | 16:24

У најстарије доба древног Рима, календар је имао свега десет месеци. Шест месеци су трајали по 30 дана, а четири по 31 дан.

Година је почињала у марту, а завршавала се крајем децембра. Након децембра долазио је период током ког се дани нису бројали све до доласка лепших дана и почетка марта.

Да би попунио ову празнину за време зиме, Нума Помпилије, други од седам римских краљева, одлучио је да календару дода још два месеца: јануар и фебруар, али тако да календарска година траје 354 дана.

Да би добио довољан број дана за два додатна месеца, Нума је од сваког месеца који је трајао 30 дана одузео један дан, па је за два нова месеца остало 56 дана. Требало је, дакле, да сваки од та два месеца траје по 28 дана.

Стари Римљани су због сујеверја избегавали парне бројеве
Међутим, у то време Римљани су из сујеверја избегавали парне бројеве па је јануару додат јос један дан. Други месец је, ипак остао на 28 дана, али, иако се радило о парном броју, сматралао се да је то у реду јер је други месец био посвећен светковини прочишћавања намењеног култу мртвих.

Тај календар је трајао 355 дана. Фебруар је имао 28, март, мај, јул и октобар по 31, а јануар, април, јун, август, септембар, новембар и децембар по 29 дана.

Али, година по том календару је за неких 10 дана и неколико сати била краћа од тропске, праве године и зато је требало повремено ту годину проширивати уметањем додатних дана.

Сваке друге године између 23. и 24. фебруара додаван је још један месец који се звао мерцедониус, а који се састојао једном од 27, а други пут од 28 дана. Стога не чуди што је такав календар претрпео нову реформу.

То се догодило 45. године, пре наше ере, када је календар почео да се прави према кретњу Сунца (соларни календар).

Пошто је година по овом календару краћа од праве године, одлучено је да свака четврта година буде преступна. Преступни дан се додаје, наравно, фебруару. У то време многи месеци су претрпели извесне промене, па је и фебруар постао већи за један дан, и имао је 29 дана, 30 преступне године. Пошто је реформу календара иницирао Јулије Цезар, календар је добио име Јулијански календар.

Сенат је нешто касније донео одлуку да Qуинтилис добије назив Јулиус (јул), у част Јулија Цезара, а Сеxтилис је променио име у Аугустус (август) по Октавијану Августу. Проблем је настао зато што је август имао 30, а јул 31, што је решено тако што је од фебруара узет један дан и додат августу.

И тад се исто појавио проблем јер су се три месеца од по 31 дан нашла један до другог: јул, август и септембар. Зато је одлучено да ће септембар и новембар ће имати по 30 уместо по 31 дан, док ће октобар и децембар имати по 31 уместо 30 дана. Тако је поново успостављена некаква симетрија. Два летња месеца, јул и август ће имати по 31 дан, као и два зимска, децембар и јануар.

Тек почетком XВИИ века, већина земаља је прихватила 1. јануар као први дан у години. Италија и Енглеска су тек после 1750. године прихватиле тај датум као званични почетак године.