Рафинерија Брод – ни на небу ни на земљи

Осам година прошло је од продаје нафтног сектора у Републици Српској за шта је добијено 121 милион евра.

Руски купац до данас није измирио обавезе, а акумулирани губитак Рафинерије прелази пола милијарде марака.

Помпезно најављиван пројекат обнове нафтног сектора у Републици Српској (РС), којег је 2007. године купила руска компанија „Њефтегазинкор“, није дао очекиване резултате. Бар не ако је судити по подацима о пословању.

Руси су закључили уговор у фебруару 2007. године о куповини Рафинерије нафте у Броду, уља у Модричи и компаније Петрол, са Владом РС а уговор је носио ознаку „строго повјерљиво“, па је одмах изазвао сумње у јавности с обзиром на то да се радило о јавном сектору.

Тачно је да је у постројења Рафинерије у Броду уложено доста новца, али се поставља питање због чега ни осам година након куповине нису измирена дуговања. Цијели процес приватизације нафтног сектора, сматра Синиша Вукелић економски аналитичар, одвијао се под неразјашњеним околностима.

Од почетка је било климаво

„Тада је први пут у историји сједница Народне скупштине РС била затворена за јавност. Продајете нафтну индустрију, дакле нешто што спада у јавни сектор, на затвореној сједници купцу за којег се није знало ко је. Знамо да је руска државна компанија „Зарубежњефт“ власник 40 одсто „Њефтегазинкора“ али се не зна ко су тројица осталих физичких лица који држе 60 одсто“.

Вукелић истиче да је накнадним анексима на уговор Влада РС дала руским партнерима монопол над нафтним ресурсима на територији цијеле РС, али и удио у ЈАНАФ-у, Јадранском нафтоводу, чији је дио, односно терминал у бродској рафинерији остао у њиховом власништву након рата. То питање је требало ријешити на нивоу државе, али то никада није ријешено.

У сваком случају, губици бродске рафинерије, која послује у оквиру „Оптима групе“, веома су значајни за цијелу причу. Међутим из „Оптима групе“ нису били расположени за шири разговор о овој теми већ су одговоре о губицима и пословању доставили писменим путем. У одговорима се не наводе губици комапније.

„У основне разлоге за негативан резултат пословања Рафинерије нафте Брод спадају: Обим прераде сировина који је недовољан за остварење профита. Обим прераде директно зависи од доступности тржишта и марже покрића. При том, велики дио трошкова пословања отпада на фиксне трошкове (платни фонд, одржавање погонске спремности, порезе и даџбине) а ту је такође и висок ниво финансијских обавеза и камата за зајмове“, саопштено нам је из Рафинерије.

Задуженост вишеструко прелази вриједност основног капитала

Према подацима ревизорске куће „Делоите“ из 2013. године акумулирани губитак Рафинерије у Броду премашује 232 милиона евра, а њена задуженост десетороструко премашује вриједност основног капитала.

Опозиција у РС од почетак је указивала на направилности у приватизацији нафтног сектора мада су мало тога урадили како би се евентуалне неправилности испитале. Бранислав Бореновић из ПДП-а каже да се са оваквим губицима поставља питање оправданости пословања Рафинерије.

„Краткорочне обавезе су шест пута веће него капитал, а из Рафинерије је извучено све што се може извући, оптерећена је многобројним хипотекама. Једину обавезу коју је имао купац још није испоштовао а то је да се плати 120 милиона еура обавеза по основу уговора. Бојимо се да ће се та обавеза покушати избјећи. Када смо питали да ли је ишта од тога уплаћено рекли су нам да јесте, међутим из података које ми добијамо то се не може видјети“.

Пореска управа: „Уплаћен дио дуговања“

Из Пореске управе Републике Српске недавно је саопштено да је Рафинерија Брод уплатила 30 милиона марака на име заосталих дуговања, који су наслијеђени приликом приватизације. Тај план отплате покренут је тек од јула 2014. године, дакле седам година након куповине нафтног сектора, а остатак дуговања само по овом основу износе још 88 милиона марака.

„Најгоре је што су финансијски показатељи лоши. Очигледно је да је Рафинерија неком послужила да преко повезаног предузећа извуче све што вриједи у Рафинерији. Питање је да ли је била заиста нечија намјера да се направи исти сценарио као у Бирчу“, каже Бореновић.

Грејс период Рафинерија је добијала годинама, каже Синиша Вукелић као и посебан статус у Савјету министара за производњу нафтних деривата са већим постотком сумпора. Уговором је била дефинисана изградња пруге и цјевовода између Модриче и Рафинерије у Броду што никада није урађено, каже Вукелић: „У посљедње вријеме многе информације говоре да се Руси повлаче из Рафинерије с обзиром на нерантабилност. Колико је то тачно тешко је рећи ал је сигурно да су губици огромни а разлози су што Рафинерија нема своју значајну малопродајну мрежу. Такође улазак „Газпром“-а, који је купио ланац пумпи ОМВ-а, одиграо је значајну улогу на тржишту“.

Газпром одбио Рафинерију?

Рафинеријски бизнис није исплатив уколико не постоји тзв. затворена мрежа пословања, што Рафинерија у Броду нема јер нема сопствене изворе нафте тако да је ова компанија само карика у средини ланца. Вукелић каже да су према неким информацијама власници Рафинерије покушали да продају нафтни сектор „Газпром“-у током уласка на тржиште БиХ и куповине ОМВ-ове мреже пумпи али ова компанија наводно није била заинтересован за тај посао.

Из „Оптима групе“ су нам саопштили да су овакве информације „нетачне и шпекулативног карактера“.
Илустрације ради, према берзанским подацима из јула 2007. године највећи промет остварен је акцијама Рафинерије нафте а.д. Босански Брод од 1.115.917 КМ. Цијена ових акција износила је 1,10 КМ.

У јануару 2014. године, такође према берзанским подацима, акцијама Рафинерије у Броду трговало се по цијени од 0.03КМ у вриједности 701,55КМ.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да су акумулирани губици значајно прешли вриједност Рафинерије али је тешко прогнозирати како ће се ова прича завршити: „Као параметар за цијену горива се користи рафинеријска цијена. С друге стране грађанима је користило то што је рафинеријска цијена у Броду висока у односу на окружење тако да наши дистрибутери успијевају да грађанима понуде нижу цијену него што га даје Рафинерија“.

Народна скупштина РС-а је о продаји рафинерије одлучивала на сједници иза затворених врата
Резултати би могли бити добри

„Оно што је предност Рафинерије у Броду је да је то Рафинерија за БиХ и када би се ту постигла рационалност и корекција цијена прераде, резултати би били добри. Међутим у том случају мајка компанија, „Оптима група“, не би толико зарађивала", сматра Павловић.

У претходном мандату у Влади РС на челу министарства енергетике био је Жељко Ковачевић који о овој теми, пословању, измирењу обавеза Рафинерије и евентуалним уступцима од стране Владе није хтио говорити, иако смо га у неколико наврата контактирали.

С друге стране Слободан Пухалац, био је министар енергетике у вријеме потписивања уговора са Русима. Данас је на челу „Гас рес“-а компаније која је основана у циљу реализације пројекта изградње крака гасовода “Јужног тока” кроз РС, што се, сада је већ извјесно, неће десити. Пухалац из ове перспективе, осам година касније, сматра да је посао са продајом нафтног сектора био један од најбољих по РС.

„Импликације Рафинерије на привреду РС и БиХ су значајне и то не може да се стави у раван са неиспуњавањем обавеза. Ја сам задовољан. Они су чисти са становишта плаћања обавеза, не оних који су предвиђени уговором, о томе се може евентуално причати, али са исплатама личних доходака радницима итд. Ја не могу анализирати губитке. У овом тренутку немам пред собом уговор а и сјећање ме не служи баш које су обавезе у питању, али мислим да ће се и ту направити конкетан приступ. Немојте да причамо о томе како улази нафта по преференцијалним уговорима преко луке Плоче....Ово је ипак субјект којег увијек можете контролисати“, каже Пухалац.

Плате редовне, дио радника иде кући

Што се тиче 1236 радника Рафинерије у Броду, свима су, тврди предсједник синдиката Ђоко Цвјетковић исплаћене редовне плате и све остале обавезе. Просјечна плата износи око 900 марака, а Рафинерија већ годинама покушава да смањи број запослених.

“Вишка радника је било и у 2013. и 2014. години, одлуком компаније Зарубежњефт и она се спроводи. Међутим за 2015. годину нема одлуке нити знамо у овом тренутку колико би радника могло бити технолошки вишак. Али када дође до тога и синдикат ће бити укључен у све активности”, каже Цвјетковић.

На питање да ли се и у ком броју планира отпуштање радника, из “Оптима групе” су нам одговорили да врше “оптимизацију броја запослених”, али да ће се то вршити кроз пензионисање кадра на чија мјеста се неће запошљавати нови људи.

У сваком случају приватизација нафтног сектора у РС, и након толико година изазива огромну пажњу јавности.

Извор: ДW